Prošlo je tačno godinu dana od masakra u Dobraču kod Skadra, kada su život izgubili Hamza Lici (23) i Arljind Bušati (32), kao i još dve osobe koje su se našle na mestu zločina. Ovaj tragičan događaj dogodio se 30. oktobra 2024. godine, u blizini puta Skadar–Koplik, kada je vozilo u kojem su se nalazili Lici i Bušati napadnuto rafalnom paljbom iz drugog vozila. Prema izveštajima policije, u njihov automobil ispaljeno je više desetina metaka. Hamza Lici preminuo je na licu mesta, dok je Arljind Bušati, teško ranjen, podlegao povredama nekoliko sati kasnije u bolnici.
U napadu su nastradali i supružnici Flutura i Baškim Baša, koji su se zatekli na motociklu u trenutku pucnjave, prema informacijama albanskih medija. Ova tragedija potresla je lokalnu zajednicu i izazvala brojne reakcije.
Arlind Bušati bio je sin Džematija Bušatija, bivšeg člana Demokratske partije u Skadru, a samo nekoliko nedelja pre tragedije prijavio je pretnje i pokušaj zastrašivanja. Hamza Lici, s druge strane, bio je brat Ibrahima Licija, koji je poznat po vezama sa kriminalnim aktivnostima i oružanim sukobima.
Napad u Dobraču predstavljao je jedan od najbrutalnijih oružanih obračuna u novijoj istoriji Albanije. Policijska istraga otvorila je brojna pitanja — od identiteta naručilaca napada do načina na koji su napadači uspeli da pobegnu nakon izvršenja zločina. Tokom istrage pronađeni su zapaljeni automobil i automatsko oružje za koje se veruje da je korišćeno u napadu, ali identitet izvršilaca ostaje nepoznat.
Tragedija u Dobraču izazvala je snažnu reakciju javnosti. Samo nekoliko dana nakon pucnjave, u Skadru su izbili protesti koji su okupili stotine građana, porodice žrtava i predstavnike opozicije. Protesti su počeli ispred gradske skupštine, a demonstranti su u tišini marširali kroz centar grada, noseći sveće, fotografije stradalih i transparente s porukama poput „Civilizacija je jača od kriminala“ i „Država mora da štiti, ne da ćuti“.
Ova situacija ukazuje na ozbiljnost problema sa kriminalom u Albaniji, kao i na potrebu za efikasnijim delovanjem vlasti u borbi protiv organizovanog kriminala. Mnogi građani su izrazili zabrinutost zbog sve većeg broja nasilnih incidenata i osećaja nesigurnosti u društvu. Takođe, postavlja se pitanje koliko je policija sposobna da zaštiti građane od ovakvih brutalnih napada.
Pored toga, napad u Dobraču je podigao i pitanje političke stabilnosti u zemlji, s obzirom na to da su žrtve bile povezane sa političkim krugovima. Mnogi veruju da su lične i političke tenzije doprinele ovom zločinu, a to dodatno komplikuje situaciju.
Vlasti su nakon ovog incidenta obećale da će pojačati napore u borbi protiv organizovanog kriminala i poboljšati bezbednost građana. Međutim, mnogi su skeptični u vezi sa tim koliko će se ti planovi zaista realizovati i koliko će biti efikasni.
Ovaj masakr u Dobraču ne predstavlja samo tragediju za porodice stradalih, već i alarm za celo društvo da se suoči s problemima koji ga muče. Potrebna je kolektivna akcija kako bi se osiguralo da ovakvi događaji ne postanu norma, već izuzetak. Samo zajedničkim naporima građani i vlasti mogu raditi na izgradnji sigurnijeg i pravednijeg društva, gde će svaki život biti cenjen, a pravda će biti dostupna svima.
Ove tragedije nas podsećaju na to koliko je važno da se čujemo, da se okupimo i da zajedno radimo na stvaranju boljeg i sigurnijeg okruženja za sve. Svi mi imamo ulogu u ovom procesu, a prava promena počinje od nas samih.
