TIRANA – Albanija se suočava sa izazovima na putu ka ambicioznom cilju premijera Edija Rame da do 2030. godine potpuno ukine plaćanje gotovinom. Iako je ideja o digitalnim transakcijama privlačna, mnogi građani se i dalje opiru ovom konceptu, posebno u manjim kafićima, salonima lepote, taksijima i prodavnicama gde se gotovina i dalje smatra sigurnijim oblikom plaćanja, piše briselski Politiko.
Plaćanje karticama postalo je uobičajeno samo u većim restoranima i lancima prodavnica, dok je opšte nepoverenje prema bankama i digitalnim transakcijama duboko ukorenjeno u kulturi Albanaca. Mnogi ljudi i dalje čuvaju novac „u slamaričama“, što ukazuje na tradicionalni pristup finansijama.
Ramina inicijativa, koja ima za cilj da suzbije sivu ekonomiju, dobila je podršku Evropske komisije koja je u svom izveštaju za 2024. godinu istakla da je siva ekonomija značajna prepreka razvoju konkurencije i legalnog poslovanja u Albaniji. Profesor ekonomije Selami Džepa naglašava da je ukidanje gotovine ključno za zemlje sa visokom stopom neformalnosti i prisustvom nelegalnog novca u finansijskom sistemu.
Sredinom jula, Edi Rama je predstavio plan za potpuno ukidanje gotovine do kraja decenije, što se smatra ambicioznim korakom, čak i u poređenju sa najrazvijenijim zemljama sveta. „Imamo ambiciju da do kraja ove decenije Albanija bude ‘bezgotovinska’, što znači da će sve interakcije i sve finansijske transakcije biti digitalne“, izjavio je Rama. Ova izjava može imati značajan uticaj na tržište nekretnina u zemlji.
Najavljena mera posebno će uticati na one koji poseduju velike sume neprijavljenog novca, koji sada imaju samo nekoliko godina da pronađu zakonite načine da taj novac uvedu u sistem pre nego što postane bezvredan. Analitičari očekuju talas investicija u nekretnine i biznise, posebno u građevinskom sektoru, uprkos znakovima opadanja potražnje.
Ova situacija se često opisuje kao „de fakto amnestija“ – iako ne postoji zakonski okvir, postoje jasni podsticaji za potrošnju sumnjivog novca dok još uvek mogu. Ipak, trenutno ne postoji nijedna ekonomija u svetu koja je potpuno eliminisala gotovinu iz opticaja. Švedska, koja važi za najnapredniju zemlju u tom pogledu, smanjila je upotrebu gotovine za polovinu između 2007. i 2024. godine, ali ni ona nije potpuno ukinula gotovinu, čak se ove godine ponovo vraća na nju.
Za uspeh Raminog plana biće potrebno mnogo više od samog tehnološkog napretka; potrebna je i promena svesti među građanima. Dok se neka preduzeća i institucije pripremaju za prelazak na digitalno plaćanje, obični građani će morati da se suoče sa svojim strahovima i sumnjama prema bankama i finansijskim institucijama.
U kontekstu globalnih trendova, Albanija se suočava s izazovima koji su karakteristični za mnoge zemlje u razvoju. Usmeravanje na digitalne transakcije može doneti brojne prednosti, uključujući veću efikasnost, smanjenje korupcije i poboljšanje poreskih prihoda. Ipak, transformacija ekonomije zahteva vreme, resurse i posvećenost svih aktera.
Kako se Albanija priprema za ovu promenu, postavlja se pitanje: da li će građani biti spremni da prihvate digitalnu revoluciju ili će nastaviti da se drže svojih tradicionalnih načina plaćanja? Samo vreme će pokazati kako će se odvijati ovaj proces i kakve će dugoročne posledice imati na ekonomiju zemlje.
