Porast globalne temperature predstavlja ozbiljnu pretnju zdravlju ljudi širom sveta, pokazuju rezultati nove studije objavljene u časopisu „The Lancet Global Health“. Istraživači su upozorili da bi do 2050. godine mogao nastati porast od između 470.000 i 700.000 dodatnih prevremenih smrti godišnje, usled prelaska miliona ljudi na sedentarni način života izazvanog ekstremnim vrućinama.
Studija, koja je sprovedena od strane grupe latinoameričkih univerziteta, analizirala je podatke o zdravlju koje je prikupila Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i podatke o temperaturi iz baze Univerziteta Istočne Anglije. Istraživanje obuhvata 156 zemalja tokom perioda od 2000. do 2022. godine. Rezultati su pokazali da se za svaki dodatni mesec kada prosečna temperatura pređe 29 stepeni Celzijusa, stopa fizičke neaktivnosti povećava za oko 1,4 procentna poena.
Trenutno, samo oko 65 odsto svetske populacije je dovoljno fizički aktivno, dok nedovoljno kretanje doprinosi oko pet posto svih smrtnih slučajeva u svetu, prema podacima SZO. Simulacije korišćene u ovoj studiji sugerišu da bi rast temperature mogao dodatno pogoršati ovaj problem, posebno u tropskim zemljama sa niskim i srednjim prihodima, kao što su regioni Kariba i podsaharske Afrike.
U nekim državama, kao što je Somalija, predviđa se da bi broj smrtnih slučajeva povezanih sa fizičkom neaktivnošću izazvanom vrućinom mogao dostići čak 70 na 100.000 stanovnika do 2050. godine. Ekstremne vrućine otežavaju fizičku aktivnost, čime se povećava opasnost od raznih zdravstvenih problema. Kretanje postaje fizički i psihološki zahtevnije, što dovodi do smanjenja nivoa aktivnosti i povećanja rizika od smrtnih slučajeva.
Vodeći autor studije, Kristijan Garsija-Vitulski, naglašava da će efekti porasta temperature biti izraženiji kod žena i starijih osoba, čija tela teže regulišu telesnu temperaturu. Međutim, istraživači upozoravaju da ni zemlje sa visokim prihodima neće biti pošteđene. U Sjedinjenim Američkim Državama, procene sugerišu da bi broj smrtnih slučajeva povezanih sa fizičkom neaktivnošću usled vrućina mogao dostići oko 2,5 na 100.000 stanovnika do 2050. godine.
Autori studije preporučuju da kreatori politika preispitaju urbani dizajn kako bi omogućili bezbednu fizičku aktivnost tokom ekstremnih vrućina. To uključuje jasnije javnozdravstvene smernice i veći pristup klimatizovanim prostorima za vežbanje. Ipak, naglašena su i dugoročna rešenja usmerena ka smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, jer razlika između scenarija niskih i visokih emisija može značiti stotine hiljada dodatnih smrtnih slučajeva širom sveta.
Ova studija predstavlja važan poziv na akciju za sve zemlje, kako bi se preduzele mere za zaštitu javnog zdravlja i smanjenje rizika od fizičke neaktivnosti izazvane klimatskim promenama.
