Analitičari ocenjuju da Zagreb koristi svaku priliku da opstruira napredak Srbije ka EU, koristeći i argumente bezbednosti. Tenzije su pojačane otkako je Srbija kupila nove, napredne „rafale“ od Francuske, dok je Hrvatska dobila polovne letelice, što je izazvalo nezadovoljstvo u Zagrebu. Hrvatska opsesija srpskim naoružanjem preselila se iz regionalnih okvira u hodnike Evropske unije i NATO-a. Ogorčen činjenicom da je Beograd nabavio naprednije „rafale“ u odnosu na njihove polovne, Zoran Milanović „tužakao“ je Srbiju na NATO samitu u Ankari, a zvanični Zagreb blokirao je Beogradu otvaranje Klastera 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na sve to poručio da „više nikome nećemo biti plen“, a analitičari smatraju da se iza svega krije težnja Zagreba da saplete Beograd.
Komšije iz Zagreba ove nedelje su bile aktivne – prvo su se našle među zemljama koje su blokirale otvaranje klastera 3. Tu nije kraj, predsednik Hrvatske Zoran Milanović je na samitu NATO u Ankari izrazio zabrinutost zbog toga što Srbija poslednjih godina intenzivno jača svoje naoružanje, naglašavajući da „Alijansa mora da obrati pažnju na taj proces“. Milanović je istakao da se mora postaviti pitanje šta će Srbiji sve to oružje, dodajući da hipersonične rakete predstavljaju samo jedan segment njihove vojne moći.
Ni zvanični Beograd nije ostao bez reakcija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da „neće na nepristojan način da odgovaram na glupe i budalaste primedbe hrvatskog predsednika u Ankari“. On je dodao da poštuje Hrvatsku i NATO, ali da ne želi da bude deo NATO-a, ističući da Srbija više nikome neće biti plen kao što je to bio slučaj 1999. ili tokom prethodnih ratova. Vučić je takođe prokomentarisao blokiranje klastera 3, rekavši da „Hrvatska želi da vidi Srbiju slabu, siromašnu i poniženu“.
Ovi potezi otvaraju pitanje čemu služe, a Zoran Milivojević, bivši diplomata, smatra da je stav Zagreba da po svim linijama i u svakoj prilici opstruira mogućnost napredovanja Srbije u EU. On primećuje da je Hrvatska uvek bila u manjini unutar EU, a da ostalim zemljama motiv za blokiranje klastera predstavljaju sankcije Rusiji, što nije slučaj sa Hrvatskom. Naoružavanje Srbije se koristi kao argument za osporavanje Beograda, a analitičari ističu da je to deo šireg konteksta bezbednosne politike.
Politički analitičar Miroslav Stojanović ocenjuje potez Zagreba kao „neku vrstu podrške i zaštite“ izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, koji je kritikovao Beograd. On dodaje da se osetljivi odnosi između Beograda i Zagreba sve češće zloupotrebljavaju u evropskim institucijama, što može imati dugoročne posledice.
Kako je sve počelo? Srbija je od Francuske kupila 12 novih „rafala“ po ceni od 100 do 120 miliona dolara po avionu, dok je Hrvatska platila 999 miliona dolara za 12 polovnih letelica. Ovo je izazvalo potrese u regionu, posebno unutar same Hrvatske, s obzirom na to da će Srbija dobiti „rafale“ naprednijeg standarda F4, dok su hrvatski avioni F3-R. U Zagrebu su prvobitno predstavili ovaj posao kao „istorijski uspeh“, ali je nezadovoljstvo počelo da raste kada su saznali kakav je aranžman Srbija postigla s Francuskom.
Za Zagreb je bilo neprihvatljivo da „njihov strateški partner“ prodaje visokotehnološko naoružanje zemlji sa kojom Hrvatska ima duboke geostrateške nesporazume. Nakon isporuke polovnih aviona, u javnosti su počele debate o njihovoj opremljenosti. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je prvi put javno napao Francusku, ukazujući na dodatne troškove koje će Hrvatska imati zbog dogradnje svojih sistema kako bi parirala Srbiji.
Novogodišnji praznici 2026. nisu doneli smirivanje, već su doveli do eskalacije tenzija u Hrvatskoj zbog „rafala“. Milanović je ponovo izrazio ogorčenje što su Francuzi Hrvatskoj prodali korišćene avione dok su Srbiji isporučili nove letelice, dodatno pogoršavajući odnose između dve zemlje.
