Jakov Milatović, predsednik Crne Gore, i vladajuća većina u Skupštini ovog malog Balkanskog država suočavaju se sa sve dubljim nesuglasicama. Ova kriza se ogleda u nedavnim događajima u parlamentu, ali i izvan njega. Milatović je izneo ozbiljne optužbe protiv aktuelne vlasti, navodeći da su određeni potezi, poput Rezolucije o Jasenovcu, ugovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i neusvajanja sudija Ustavnog suda, dovele do pogoršanja evropskih integracija Crne Gore.
U svojoj izjavi, Milatović je istakao da je Rezolucija o genocidu u Jasenovcu dodatno pogoršala odnose sa Hrvatskom, smanjujući pregovaračku poziciju Crne Gore u važnim pitanjima. Takođe, on je kritikovao zakon o ugovoru sa UAE, smatrajući da je reč o netransparentnom sporazumu koji krši pravila i ustav Crne Gore u vezi sa javnim nabavkama. Ove tri tačke Milatović vidi kao neodgovorne postupke koje je preduzela skupštinska većina, a koji direktno ugrožavaju evropski put Crne Gore.
Društvo i pravosudni sistem su takođe bili u fokusu predsednika. On je primetio da ni u prvom krugu glasanja nisu izabrani sudije Ustavnog suda. Iako je on predložio sudiju, čekanje na razmatranje predloga trajalo je pola godine, što je Milatovića navelo da se zapita o profesionalnosti u ovom procesu. U ovom kontekstu, Advokatska komora je reagovala, ističući da je predsednik trebao bolje da se konsultuje sa parlamentarnom većinom.
U prethodnim sednicama, Skupština Crne Gore nije podržala nijednog od troje kandidata za Ustavni sud, jer nijedan od njih nije dobio potrebnu dvotrećinsku većinu. Kandidati predloženi od strane Ustavnog odbora su Jovan Jovanović i Mirjana Radović, dok je predsednik predložio Mirjanu Vučinić. Ovi kandidati će biti ponovo razmatrani u drugom krugu glasanja za mesec dana, kada će biti potrebna tropetinska većina, odnosno 49 od 81 poslaničkog glasa.
Pored toga, Milatović je naglasio potrebu za sprovođenjem vettinga u pravosudnim institucijama, ali i u samoj Skupštini i Vladi. Politčki analitičar Boško Vukićević ističe da je interesantno što Milatović nije pomenuo i svoju ulogu u ovom procesu. Prema njegovim rečima, institucija predsednika takođe zahteva proveru, kao i mnoge druge institucije.
Milatović je u međuvremenu poslao pismo svakom poslaniku, nudeći konsultacije i pozivajući kandidata Mirjanu Vučinić da prisustvuje tim razgovorima kako bi razjasnila sve nedoumice koje poslanici imaju u vezi sa njom. Iako je prošlo nekoliko dana od kada je pismo poslato, nijedan poslanik nije se odazvao na njegov poziv.
Ova situacija donosi dodatne tenzije unutar političkog okruženja Crne Gore, gde se nesuglasice između izvršne i zakonodavne vlasti sve više produbljuju. Pravo na glasa i izbor sudija Ustavnog suda postalo je pitanje od velikog značaja, a neizbor sudija može ugroziti funkcionisanje pravnog sistema u zemlji.
Milatović i dalje poziva na dijalog i saradnju između različitih političkih aktera, ali trenutna situacija ukazuje na ozbiljne podela unutar vladajuće koalicije koja bi mogla imati dugoročne posledice po stabilnost države. Kako se situacija razvija, jasno je da će Crna Gora morati da se suoči sa ovim izazovima kako bi nastavila svoj put ka evropskim integracijama i osigurala pravnu sigurnost za svoje građane.
U svetlu ovih događaja, budućnost političkog pejzaža u Crnoj Gori ostaje neizvesna, a svi akteri će morati da preispitaju svoje pristupe kako bi se izbegla dalja kriza i obezbedila stabilnost i napredak zemlje.
