Tragična pogibija Tijane R. (19) u Budvi izazvala je brojne polemike i otvorila važna pitanja o bezbednosti parasejlinga. Iako su neki tvrdili da je devojka nameravala da izvrši samoubistvo, snimak vožnje pokazuje da nije pokazivala strah. Na snimku, koji je objavio Blic, čuje se razgovor skipera koji su tek nakon 4 minuta i 45 sekundi primetili da u korpi nema Tijane.
Snimak prikazuje skipere, srpskog i turskog državljanina, kako su vožnju započeli sa devojkom, ali su ubrzo izgubili kontakt s njom. U jednom trenutku, srpski skiper uzbuđeno viče kada shvata da je sedište prazno, govoreći: „Nema devojke, jao! Kada je pala?!“. Ovaj trenutak šoka prikazuje ne samo njihovu paniku, već i ozbiljnost situacije.
Kasnije se čuje kako se skiper obraća nekom po imenu Nemanja, objašnjavajući da ne zna gde je devojka i postavlja pitanje da li je ona uopšte živa. Njihov razgovor pokazuje da su skiperi bili potpuno nesvesni ozbiljnosti situacije i nisu odmah reagovali na alarmantne signale.
Nakon što su primetili da Tijane nema, skiperi su počeli da se pitaju da li je neko već pokupio devojku iz mora. Njihova zabrinutost je rasla, ali su se istovremeno pitali kako će obavestiti njenu majku o situaciji. Ovo ukazuje na ozbiljnost njihove odgovornosti, ali i na njihovu nesposobnost da adekvatno reaguju u kritičnoj situaciji.
Na snimku se takođe može čuti Tijana kako vrišti i moli skipere da je spuste, govoreći: „Alo, hoću nazad! Ovo je previše strašno!“ U trenutku panike, pokušala je da skine sigurnosni pojas, što je dovelo do njenog pada. Ove scene ukazuju na njenu neverovatnu borbu i strah, koji su bili prisutni dok je bila u vazduhu.
Nakon tragedije, vlasnik agencije za parasejling izjavio je da Tijana nije pokazivala strah i da je prošla obuku. Njegove reči izazvale su dodatne sumnje u bezbednost ovog sporta, obzirom na to da je ishod bio fatalan. On je naglasio da se radi o nesrećnom slučaju, ali je i sam bio pod istragom zbog incidenta.
Ovaj tragičan događaj postavlja pitanja o bezbednosti parasejlinga, kao i o stručnosti skipera. Da li su skiperi bili dovoljno obučeni za situaciju koja se dogodila? Kako su mogli da propuste da primete da je Tijana iskočila iz korpe? Ova pitanja ostaju otvorena, a porodica i prijatelji Tijane zahtevaju pravdu i odgovore.
Dok se tragične okolnosti nastavljaju istraživati, važno je razmotriti i eventualne regulative koje bi mogle poboljšati sigurnost ovih aktivnosti. Parasejling je popularan sport, ali mora biti i bezbedan. Ovaj incident je samo jedan od mnogih koji ukazuju na potrebu za strožim pravilima i obukama za sve koji se bave ovim poslovima.
Na kraju, pijetet za Tijanu i njenu porodicu ostaje, dok se javnost suočava s posledicama nesreće. Njena smrt ne bi trebala biti zaboravljena, već bi trebala poslužiti kao podsetnik na važnost bezbednosti u svim ekstremnim sportovima. Ovaj tragični događaj može poslužiti kao katalizator za promene koje će pomoći da se izbegnu slične tragedije u budućnosti.
