Razlike između mužjaka i ženki pasa su tema koja izaziva rasprave među vlasnicima, odgajivačima i ljubiteljima životinja. Dok neki smatraju da su ženke mirnije i poslušnije, drugi veruju da su mužjaci hrabriji i privrženiji. Međutim, do sada je bilo malo ozbiljnih istraživanja koja bi potvrdila ili opovrgla ove tvrdnje.
Jedno od najvećih istraživanja na temu ponašanja pasa, poznato kao Projekat starenja pasa (Dog Aging Project), okupilo je podatke od 50.000 vlasnika kućnih ljubimaca. Ova studija omogućila je naučnicima da identifikuju obrasce ponašanja koji se ponavljaju bez obzira na rasu ili uzrast. Rezultati istraživanja ne donose senzacionalističke zaključke, ali pružaju dragocen uvid u suptilne razlike koje mogu pomoći vlasnicima da bolje razumeju svoje ljubimce.
Istraživanje je pokazalo da pol igra ulogu u određenim aspektima ponašanja pasa, posebno u vezi sa strahom, agresijom, potrebom za pažnjom i sposobnošću dresure. Na primer, istraživanje je otkrilo da su mužjaci u proseku manje plašljivi u novim situacijama nego ženke. Iako razlika nije drastična, sugeriše da su mužjaci skloniji samouverenijem ponašanju. Međutim, ovaj stepen samopouzdanja dolazi sa određenim rizikom, jer su mužjaci takođe pokazali viši nivo agresije.
Mužjaci su, prema rezultatima istraživanja, češće ispoljavali agresivno ponašanje prema drugim psima, strancima, pa čak i prema svojim vlasnicima. Ovi rezultati ne znače da su mužjaci inherentno opasniji, već sugerišu da mogu zahtevati dosledniji pristup socijalizaciji i jasnije postavljene granice tokom odrastanja.
S druge strane, ženke su se pokazale kao bolji učenici kada je reč o dresuri. Istraživanje je pokazalo da su ženke u proseku postigle bolje rezultate u razumevanju komandi, fokusiranosti i saradnji sa vlasnikom. Ova prednost može biti povezana sa njihovom većom pažnjom na zadatak i manjom sklonošću ka impulzivnim reakcijama. Iako ovo ne znači da su mužjaci lošiji učenici, ženke često brže usvajaju rutinu i lakše se prilagođavaju pravilima u domaćinstvu.
Ženke se često preporučuju vlasnicima koji prvi put uzimaju psa ili onima koji žele ljubimca sa kojim će lakše uspostaviti svakodnevnu strukturu.
Najveća razlika između mužjaka i ženki primećena je u potrebi za pažnjom i emocionalnoj vezanosti za vlasnika. Mužjaci su se pokazali znatno zahtevnijima kada je u pitanju potreba za blizinom, igrom i interakcijom. Mužjaci češće trče za vlasnikom i pokazuju izražene vezanosti i reakcije na razdvajanje. U suprotnosti, ženke su pokazale veću samostalnost i manju potrebu za stalnom pažnjom, što ih čini pogodnijim za domaćinstva u kojima vlasnici nisu uvek prisutni.
Ovi nalazi pomažu da se razume zašto neki psi teže podnose samoću i zašto izbor pola može značajno uticati na svakodnevni život vlasnika. Na kraju, važno je napomenuti da su individualne razlike među psima često veće od razlika između polova. Svaki pas ima svoj jedinstveni karakter i temperament, pa je preporučljivo da vlasnici uzmu u obzir ne samo pol, već i ličnost svog ljubimca prilikom donošenja odluka o njegovom odgajanju i obuci.
U zaključku, razlike između mužjaka i ženki pasa postoje, ali su često suptilne i zavise od različitih faktora. Razumevanje ovih razlika može pomoći vlasnicima da bolje prilagode svoje pristupe obuci i brizi o psima, što može doprineti srećnijem i zdravijem odnosu između njih i njihovih ljubimaca.
