Između intrigantnih smicalica, misterija i tajnih rituala, pozadina izbora pape predstavlja bogat izvor inspiracije za filmske stvaraoce širom sveta. Papa Franjo, harizmatični poglavar Katoličke crkve, koji je nedavno preminuo, postao je centralna figura u brojnim filmovima, uključujući „Konklavu“ i „Dvojicu papa“.
Ovaj trend je posebno naglašen filmom „Konklava“ Edvarda Bergera, koji je osvojio Oskara za adaptirani scenario. U ovom filmu, koji je u fokusu imao kardinala, a u kojem su se pojavili i Izabela Roselini i Serđo Kastelito, ističe se verodostojnost prikazanih događaja, što je dodatno doprinelo njegovoj popularnosti i prihodima od 115 miliona dolara širom sveta.
Uspon Horhea Marija Bergolja na papski presto 2013. godine označio je početak novog talasa filmova inspirisanih njegovom ličnošću. Slika pape Franje, koja je manje uzvišena i mnogo pristupačnija, razbila je mnoge klišee o papinstvu. Film „Dvojica papa“, u režiji Fernanda Meireleša, takođe je bio značajan, sa maestralnim interpretacijama Entonija Hopkinsa i Džonatana Prajsa. Ovaj biografski film, smešten u vreme povlačenja Benedikta XVI, donosi dijalog između konzervativnog pape i progresivnog Bergolja, otvarajući teme vere, greha i mogućnosti promene.
Papa Franjo nije inspirisao samo igrane filmove, već i dokumentarne. Film „Papa Franja – čovek od reči“, režisera Vima Vendersa, prikazuje papu kao moralnog vođu koji se direktno obraća ljudima o važnim pitanjima poput siromaštva i zaštite životne sredine. Dve godine kasnije, film „Franja“ Jevgenija Afinejevskog dobio je značajnu pažnju zbog papinih stavova o pravima migranata i LGBT osoba. Takođe, film „Na putu“ Đanfranka Rozija prikazuje Papina putovanja kroz arhivske snimke, stvarajući emotivni dijalog između prošlosti i savremenih dešavanja.
Pored navedenih filmova, postoji još nekoliko značajnih ostvarenja koja su se bavila papom Franjom. Biografski film „Zovi me Franja“ prikazuje mladost Bergolja u Buenos Ajresu tokom godina diktature, dok je „Habemus Papam“ Nanija Moretija, iako ne direktno fokusiran na Franju, na simboličan način nagovestio ranjivo i ljudsko papinstvo. Na kraju, serija „Mladi papa“ u režiji Paola Sorentina, sa Džudom Loom u glavnoj ulozi, donosi barokne i izmišljene elemente, dodatno obogaćujući filmski svet inspirisan papom. Ove raznovrsne filmske interpretacije pokazale su kako je figura pape Franje inspirisala umetnike i stvorila bogatu narativnu tradiciju.
Povezanost između filma i papske uloge u društvu ukazuje na to kako su umetnici uspeli da prenesu složenost i dubinu ovog instituta. Ovi filmovi ne samo da istražuju ličnost pape, već i šire teme kao što su moral, etika i ljudska prava. Kroz priče koje se bave izazovima s kojima se suočava moderna crkva, kao i njenim uticajem na globalna pitanja, filmski stvaraoce uspevaju da osvetle ne samo papu kao ličnost, već i širu sliku njegovih uticaja.
Filmovi kao što su „Dvojica papa“ i „Konklava“ igraju ključnu ulogu u popularizaciji slika o savremenim papama, dok dokumentarni filmovi kao „Papa Franja – čovek od reči“ i „Franja“ nude dublji uvid u njegov rad i poruke. Ova raznovrsnost filmova omogućava publici da bolje razume ulogu pape u savremenom svetu i izazove s kojima se suočava kao vođa više od milijardu katolika širom sveta.
U zaključku, inspiracija koju figura pape Franje pruža filmskim stvaraoce ukazuje na duboku vezu između religije, umetnosti i društva. Kroz raznovrsne filmske prikaze, umetnici ne samo da istražuju njegov lični put, već i šire teme koje se tiču ljudske prirode, zajednice i moralnih dilema, stvarajući bogatu narativnu tradiciju koja će sigurno nastaviti da inspiriše i u budućnosti.
