Mađarska je tokom poslednjih godina bila u središtu skandala koji se tiču špijuniranja institucija Evropske unije i pokušaja regrutovanja evropskih zvaničnika za svoje ciljeve. Ove informacije su proizašle iz zajedničke istrage nemačkog lista Spiegel, belgijskih novina De Tijd i mađarskog medija Direkt36. U izvještaju se pominje da je jedan od mađarskih špijuna, poznat kao „V“, bio raspoređen u Briselu od 2015. do 2017. godine, gde je uživao diplomatsku zaštitu.
Kao „diplomata“, V je pokušao da regrutuje zvaničnika Evropske komisije, pokazujući interesovanje ne samo za zvanične poslove, već i za privatne tračeve i glasine. Ovaj mađarski izaslanik se redovno sastajao sa svojim sagovornikom, a ti sastanci su se odvijali u prijateljskoj atmosferi. V je takođe predlagao ideje koje bi povećale prisustvo Mađara u strukturama EU i nudio novac, iako je njegov sagovornik to odbio.
Dokumenti iz Ambasade Mađarske pri EU potvrđuju da je V radio u Odeljenju za kohezionu politiku pod tadašnjim mađarskim ambasadorom pri EU, Oliverom Varheljijem, koji je trenutno evropski komesar. Izveštaji medija sugerišu da je Mađarska vršila pritisak na svoje špijune, tražeći rezultate koji su verovatno doveli do razotkrivanja V 2017. godine. Tokom tog perioda, vlada Viktora Orbana je zahtevala informacije što je pre moguće, što je dovelo do komunikacije putem neobezbeđenih kanala.
Zvaničnici EU prijavili su sumnjive pokušaje regrutovanja od strane V, a belgijska Nacionalna služba bezbednosti nije mogla da potvrdi niti demantuje ove izveštaje. Međutim, razotkrivanje V nije negativno uticalo na njegovu karijeru. Prošle godine, objavio je članak u mađarskom vojnoobaveštajnom časopisu o aktuelnim izazovima za obaveštajne službe, a prema informacijama, on je potpukovnik zaposlen u Informativnom birou, mađarskoj obaveštajnoj agenciji, sa vodećom ulogom u spoljnoj obaveštajnoj službi.
Osim V, u EU su, prema pisanju Spiegel, verovatno delovala još dva mađarska špijuna, koji su privukli pažnju zbog svojih preterano nametljivih pokušaja uspostavljanja kontakata. U decembru, De Tijd i Direkt36 su izvestili da mađarski agenti prate istražitelje Evropske kancelarije za borbu protiv prevara, koji su imali zadatak da istraže navode o korupciji povezane sa kompanijom u vlasništvu zeta mađarskog premijera, koja je dobijala vladine ugovore.
Ovaj skandal ukazuje na širu strategiju Mađarske u pokušaju da utiče na evropske institucije i zadrži svoje interese unutar EU. Pod vođstvom Viktora Orbana, mađarska vlada je često kritikovana zbog svojih autoritarnih tendencija i pokušaja da izbegne evropske standarde demokratije i vladavine prava. Ovakvi incidenti dodatno pogoršavaju već napete odnose između Mađarske i drugih članica EU, posebno zbog Orbánove politike koja se često sukobljava sa evropskim vrednostima.
S obzirom na to da se EU suočava sa brojnim izazovima, uključujući migracije, ekonomsku krizu i unutrašnje podele među članicama, ovakvi skandali dodatno otežavaju situaciju. U svetlu ovih događaja, pitanje bezbednosti i integriteta evropskih institucija postaje još važnije, a EU će morati da preispita svoje mehanizme zaštite i nadzora kako bi se zaštitila od potencijalnih pretnji iznutra.
U zaključku, špijuniranje i pokušaji regrutovanja evropskih zvaničnika od strane Mađarske predstavljaju ozbiljan izazov za jedinstvo i stabilnost Evropske unije. Ove akcije ne samo da narušavaju poverenje među članicama, već i dovode u pitanje efikasnost evropskih institucija u očuvanju demokratskih vrednosti i vladavine prava. U tom smislu, odgovarajući odgovori i mere na ovakve situacije biće ključni za budućnost EU i njenog delovanja.
