Nisu Turci u Podgorici i Crnoj Gori „pali sa neba“ posle pada Demokratske partije socijalista 2020. godine, već su u vreme vlasti te stranke stvorili značajne poslovne imperije, proširili svoje bogatstvo i dovodili porodice i prijatelje u zemlju koja je 25 puta manja od Istanbula, a od Turske čak 137 puta. U tom periodu, prljav novac iz Turske slivao se u Moraču, dok su se među njihovo prisustvo sve više uključivali i kriminalci, begunci od pravde i perači novca. Ovi pojedinci, predstavljajući se kao „ugledni investitori“, uspešno su zagospodarili glavnim gradom i obalom Crne Gore.
Nedavni incident, koji se dogodio 26. oktobra, kada je Podgoričanin M. J. ranjen nožem, izazvao je reakciju građana. Protesti ispred zgrade Vlade su se intenzivirali, sa porukama poput „Turci, napolje“, što jasno ukazuje na nezadovoljstvo građana prema prisustvu stranih državljana za koje smatraju da predstavljaju problem za državu. Ovaj bunt je dodatno pojačan odlukom Osnovnog državnog tužilaštva, koja je klasifikovala incident kao nasilničko ponašanje, a ne kao pokušaj ubistva, što je izazvalo sumnju u pravosudni sistem.
Demokrate, stranka koja pokriva bezbednosni sektor u vladi, ističu da je jasno ko pokušava da destabilizuje Crnu Goru, a bivši premijer Duško Marković označava se kao ključna figura u ovoj situaciji. Markovićeva vlada je 2019. godine ugostila turskog narko-bosa Sedata Pekera, predstavljajući ga kao investitora. U međuvremenu, više od 150 kadrova iz sektora bezbednosti je uklonjeno, a mnogi od njih su radili za interese pojedinaca koji su Crnu Goru pretvorili u privatni feud.
U Herceg Novom, požar u suvenirnici turskog državljanina izazvao je sumnju da je podmetnut, dok je istraga u toku. Marković je pokušao da demantuje kritike, ali su dokazi iz medija pokazali da je on bio umiješan u sastanke sa Pekerom, koji je bio tražen zbog niza krivičnih dela u Turskoj, uključujući terorizam i posedovanje oružja.
Takođe, otkrivene su informacije o osobama koje su pobegle iz Turske i koje se skrivaju u Crnoj Gori. Novinar Ibrahim Haskologlu je izneo podatke o pojedincima koji su se potraživali zbog ozbiljnih krivičnih dela, uključujući zlostavljanje maloletnih devojčica. Haskologlu je apelovao na Crnogorce da ne generalizuju i da prepoznaju da među turskim državljanima ima i onih koji su pobegli od pravde.
Jedan od najpoznatijih slučajeva je beg Binalija Čamagoza, koji je, uprkos Interpolovoj poternici, uspeo da se smesti u Crnoj Gori i osnuje građevinsku kompaniju. Tek nakon duge prepiske, izručen je u Tursku gde se suočava s ozbiljnim optužbama.
Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene, zahteva hitnu akciju policije i ANB-a za pronalaženje i ekstradiciju turskih državljana koji se nalaze u Crnoj Gori bez boravišne dozvole. On insistira na potrebi reforme sistema bezbednosti kako bi se sprečila ilegalna migracija i smanjio uticaj kriminalnih grupa.
Prema njegovim rečima, u Crnoj Gori trenutno živi mnogo više turskih državljana nego što zvanične procene govore, a neophodno je uspostaviti jasne procedure za dobijanje radnih i boravišnih dozvola. Medojević predlaže i saradnju sa turskim bezbednosnim agencijama radi razmene informacija o osobama koje predstavljaju bezbednosni rizik.
U zaključku, situacija u Crnoj Gori zahteva hitnu reakciju vlasti kako bi se osigurala sigurnost građana i sprečilo dalje jačanje kriminalnih mreža koje dolaze iz inostranstva. U tom smislu, reforma bezbednosnog sistema i saradnja sa međunarodnim agencijama su ključni za budućnost Crne Gore.
