Banjaluka je postala središte političkih događaja nakon što je Narodna skupština Republike Srpske usvojila odluku o raspisivanju referenduma. Ovaj referendum će se održati 25. oktobra i postavlja pitanje prihvatanja odluka neizabranog stranca Kristijana Šmita i presuda neustavnog Suda BiH izrečene protiv predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika. Odluka o raspisivanju referenduma doneta je kao odgovor na presudu koja se smatra neustavnom, a usvojene su i izmene Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi, čime se omogućava formiranje posebne komisije za sprovođenje referenduma.
U skupštini je od prisutnih 65 poslanika, njih 50 glasalo za ovu odluku, dok su opozicioni poslanici napustili glasanje ili se nisu izjašnjavali. Opozicija je izrazila zabrinutost zbog načina na koji se politička situacija u Republici Srpskoj razvija, dok su članovi vladajuće koalicije isticali važnost ovog referenduma kao mehanizma izražavanja volje naroda.
Tokom iste sednice, poslanici su izglasali ostavku premijera Radovana Viškovića, koji je naveo da se povlači kako bi omogućio jedinstvo u Republici Srpskoj u teškim političkim okolnostima. Višković je ukazao na složenu situaciju uzrokovanu odlukama Suda, Tužilaštva i CIK-a BiH koje se odnose na Milorada Dodika.
Srpski član Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, naglasila je da je važno slušati volju naroda i da se Republika Srpska zalaže za mir i upravljanje svojim resursima. Ona je istakla da se često dešava da drugi pokušavaju da manipulišu voljom naroda, naglašavajući da je referendum važan mehanizam za zaštitu interesa Republike Srpske.
Mazalica, šef Kluba poslanika SNSD-a, rekao je da je odluka o raspisivanju referenduma logičan korak u svetlu trenutne političke krize. On je naglasio da referendum predstavlja vrhunac demokratije i priliku za građane da se izjasne o ključnim pitanjima koja se tiču ustavnog uređenja i vladavine prava u Republici Srpskoj.
Predsednik Narodne skupštine, Nenad Stevandić, rekao je da je kriza započela kada je Dodik odbio da trguje imovinom Republike Srpske i da je delovanje visokog predstavnika Kristijana Šmita usmereno protiv interesa ovog entiteta. Stevandić je takođe kritikovao opoziciju koja, prema njegovim rečima, pokušava da skrene pažnju s pravih uzroka sukoba.
Vladajuća koalicija u Narodnoj skupštini predložila je 13 zaključaka kojima se odbacuju odluke Kristijana Šmita i poziva Dodik da nastavi sa obavljanjem svojih dužnosti. Ovi zaključci naglašavaju da Narodna skupština ne priznaje odluke koje su donete bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.
Potpredsednica Narodne skupštine, Anja Ljubojević, izjavila je da se protiv Republike Srpske vodi udruženi zločinački poduhvat, koji se manifestuje kroz oduzimanje nadležnosti i pokušaj prekrajanja izborne volje građana. Ona je istakla potrebu za zaštitom institucija i naglasila da je odbacivanje odluka koje dolaze iz političkog Sarajeva ključno za očuvanje suvereniteta Republike Srpske.
U zaključku, trenutna politička situacija u Republici Srpskoj je izuzetno složena i puna izazova. Usvajanje odluke o referendumu i ostavke premijera Viškovića ukazuje na to da se entitet suočava s teškim odlukama koje će oblikovati njegovu budućnost. Očekuje se da će građani Republike Srpske imati priliku da se izjasne o centralnim pitanjima koja se tiču njihove političke sudbine, a ishod referenduma može značajno uticati na dalji razvoj situacije u regionu.
