BEOGRAD – Od 1. januara 2024. godine, kompanije koje uvoze proizvode na tržište Evropske unije suočiće se sa novim izazovima u vidu karbonske takse. Ova taksa će se kretati do 70 evra po toni proizvoda i uključivaće obavezu podnošenja izveštaja o emisijama ugljenika u proizvodnji njihovih dobavljača. Prema informacijama iz Privredne komore Srbije, ova regulativa će značajno uticati na oko 500 domaćih kompanija, koje su većinom iz prerađivačkog sektora.
Tanja Lindel, pomoćnica direktora sektora Udruženja privrede PKS, objasnila je da će kompanije biti u obavezi da kreiraju godišnje izveštaje o emisijama ugljenika u svojoj proizvodnji. Ova nova regulativa, poznata pod skraćenicom CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), predstavlja mehanizam prekograničnog oporezivanja ugljenika i ima za cilj da smanji emisije sa efektom staklene bašte. Lindel je naglasila da se radi o direktivi Evropske unije koja se može posmatrati kao deo carinskog zakonodavstva, ali i kao oblik oporezivanja koji može imati političke implikacije.
Uvođenje karbonske takse je deo šireg evropskog plana za smanjenje emisija ugljenika i postizanje klimatskih ciljeva, koji uključuju smanjenje globalnog zagrevanja. U okviru ovog plana, EU teži da postane lider u borbi protiv klimatskih promena, a karbonska taksa je jedan od ključnih alata za postizanje ovih ciljeva. Lindel je dodala da će kompanije morati da preispitaju svoje lance snabdevanja i strategije proizvodnje kako bi se prilagodile novim pravilima.
Očekuje se da će mnoge kompanije morati da investiraju u tehnologije koje smanjuju emisije ugljenika ili da pronađu alternativne dobavljače koji već poštuju strože ekološke standarde. Ovo može predstavljati dodatni trošak za preduzeća, koja će morati da uravnoteže finansijske aspekte sa ekološkim obavezama. Lindel je istakla da je važno da se kompanije što pre pripreme za ove promene kako ne bi bile pogođene dodatnim troškovima i kaznama.
Pored toga, stručnjaci upozoravaju da će uvođenje karbonske takse dovesti do promene na tržištu i uticati na konkurentnost domaćih proizvoda u odnosu na uvozne. Kompanije koje ne budu u stanju da ispune nove zahteve mogle bi se suočiti sa smanjenjem potražnje za njihovim proizvodima, što može imati dugoročne posledice po njihovo poslovanje. U tom smislu, ključno je da se unaprede ekološki standardi i prakse u domaćoj industriji, kako bi se osigurala konkurentnost na evropskom tržištu.
Ova situacija takođe ističe važnost saradnje između države i privrede. U cilju olakšavanja prelaska na nove regulative, potrebna su dodatna edukacija i podrška preduzećima, kako bi se osiguralo da su svi svesni svojih obaveza i mogućnosti koje se pružaju kroz zelenu tranziciju. Lindel je naglasila da Privredna komora Srbije može pružiti korisne informacije i resurse za kompanije koje se suočavaju sa ovim novim izazovima.
Kao što se može primetiti, uvođenje karbonske takse predstavlja značajan korak ka održivijem poslovanju i smanjenju uticaja na životnu sredinu. Iako će izazovi biti prisutni, kompanije koje se budu pravovremeno prilagodile i investirale u ekološke inovacije mogu imati koristi od novih prilika koje se otvaraju na tržištu. U tom smislu, ključno je da se svi akteri, uključujući vladu, privredu i civilno društvo, angažuju kako bi se osiguralo da tranzicija ka održivoj ekonomiji bude uspešna i pravedna za sve.
