Zvona Sabornog hrama u Podgorici su odjekivala u svečanoj atmosferi dok su hiljade vernika učestvovale u litiji u čast Svetog Simeona Mirotočivog, patrona Mitropolije crnogorsko-primorske. Ova svečanost je održana nakon svete arhijerejske liturgije koju je služio mitropolit Joanikije, uz prisustvo drugih arhijereja i sveštenstva. Ovaj praznik je obeležen nekoliko dana ranije, jer u crkvenom kalendaru pada u vreme Velikog posta.
Svečanost je započela svetom liturgijom u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, a među prisutnima su bili i predstavnici državnih vlasti, uključujući predsednika Skupštine Crne Gore, gradonačelnika Podgorice i predsednicu Skupštine Glavnog grada. Episkop Marko je tokom liturgije podsetio prisutne na značaj Svetog Simeona, ističući njegovu duboku veru i odluku da napusti zemaljsku vlast u korist monaškog života.
Episkop je naglasio da se Sveti Simeon razlikuje od drugih vladara po svojoj sposobnosti pokajanja i duhovnoj snazi. Njegova istorijska misija uključivala je objedinjavanje Zete i Raške, oslobađanje naroda i postavljanje temelja za kulturni i duhovni procvat, koji je kasnije postao simbol ličnosti Svetog Save. Mitropolit Joanikije je takođe istakao važnost pokajanja i vrlina, naglašavajući da je to ono što svetitelja izdvaja od običnih istorijskih junaka.
Nakon završetka liturgije, litija je krenula od Sabornog hrama ka Nemanjinom gradu, sa ikonama i barjacima koji su se ponosno nosili. Ovaj hod je simbolizovao tradiciju i povezanost generacija. Na Nemanjinom gradu su osveštani slavski darovi, a mitropolit Joanikije je govorio o dubljem značaju litije, povezavši je sa prvim litijama u Jerusalimu i putom ka Nebeskom gradu.
Mitropolit je podsetio da je taj put put Hristov, put ljubavi, žrtve i sabornosti. Takođe, napomenuo je da se istog dana proslavlja Sveti Teodor Stratilat, čije mošti se čuvaju u Sabornom hramu. Na kraju, blagoslovio je sabrani narod i grad Podgoricu, potvrđujući da se državnost i vera ne suprotstavljaju, već se prožimaju kada su utemeljene na ljubavi i pokajanju.
Ova litija je bila više od običnog verskog obreda; ona je predstavljala spoj istorije i duhovnosti, ističući važnost zajedništva i tradicije u crnogorskom društvu. U ovom molitvenom hodu, Podgorica je postala mesto susreta prošlosti i večnosti, gde su vernici pokazali svoju predanost duhovnim vrednostima i nasleđu. Litija nije samo simbolizovala fizičko putovanje, već i duhovno, podsećajući sve prisutne na značaj vere i tradicije u svakodnevnom životu.
Kroz sve te trenutke, pokazano je da crkva i narod zajedno grade mostove između prošlosti i budućnosti, osnažujući duh zajednice i afirmišući vrednosti koje su vekovima oblikovale crnogorski identitet. Ova svečanost je bila podsećanje na neizbrisivu vezu između vere i nacionalnog identiteta, koja ostaje ključna za razumevanje i očuvanje kulturnog nasleđa. U vremenu kada su mnogi izazovi prisutni, ovakvi događaji inspirišu i okupljaju narod, jačajući njihovu veru i zajedništvo.
