Suđenje zaposlenima u zatvoru Padinska Skela, koji se terete za nesavestan rad u službi, dovelo je do tragičnog preokreta u slučaju smrti Stanimira Brajkovića (74), koji je brutalno ubijen u zatvoru. Njegov sin, Zoran Brajković, svedočio je pred Višim sudom u Beogradu o obmanama koje je doživeo nakon očeve smrti.
Stanimir Brajković je preminuo 4. februara 2024. godine dok je izdržavao kaznu od 30 dana zbog prekršaja vezanog za bacanje petardi. Međutim, istraga je pokazala da su ga tri cimera iz ćelije danima zlostavljala, što je dovelo do fatalnih povreda. Na suđenju su optuženi za zlostavljanje dobili ukupno 55 godina zatvora.
Zoran Brajković je ispričao kako su mu na početku rekli da je njegov otac umro prirodnom smrću zbog starosti, ne govoreći mu da je zapravo bio zatvoren. Saznao je o očevom zatvoru tek kada je komšinica pronašla telegram o njegovoj smrti. Potreseni sin je naveo da je danima pokušavao da stupi u kontakt sa ocem, ali bez uspeha. Kada je naposletku došao u policiju, dobio je samo šale na račun situacije.
Nakon dolaska iz Beča, Zoran je pokušao da sazna više informacija o ocu, ali su mu u policiji i zatvoru odbijali da pruže odgovore. Tek kada je došao po očevu garderobu, obavešten je o njegovoj smrti, a rečeno mu je da je umro prirodnom smrću i da je imao adekvatnu medicinsku negu. Međutim, kada je video telo u mrtvačnici, uočio je povrede i podlive koji su ukazivali na nasilje.
Optuženi za smrt Stanimira Brajkovića su čuvari Slađan Kovačević, Dušan Komazec, Stefan Pavlović, Zoran Krstić, kao i doktorka Vesna Sredojević. Njima se sudi zbog nesavesnog rada u službi, koji je, prema optužnici, doveo do smrti zatvorenika. Zoran Brajković je zatražio da se ispita i tadašnji upravnik zatvora, Vladimir Bukvić, što je sud prihvatio.
Tokom suđenja, svedoci su govorili o okolnostima koje su dovele do povreda Stanimira Brajkovića. Komandir Dragiša Janković je naveo da je 24. januara primio dojavu o povredama, ali je Brajković negirao da je bio maltretiran, tvrdeći da je povredu zadobio udarajući glavom o vrata. Zamenik načelnika obezbeđenja, Dejan Aleksovski, takođe je rekao da nije imao saznanja o zlostavljanju, dok je medicinska sestra Ivana Lazić navela da nije primetila ništa neuobičajeno tokom kratkog kontakta sa Brajkovićem.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne propuste u zatvorskom sistemu i postavlja pitanja o odgovornosti zaposlenih za zaštitu zatvorenika. Zoran Brajković je istakao da smatra da svi optuženi snose deo odgovornosti za očevu smrt. Njegova borba za pravdu i istinu o smrti Stanimira Brajkovića služi kao podsećanje na potrebu za reformom zatvorskog sistema i unapređenjem uslova života zatvorenika.
Slučaj Stanimira Brajkovića otvara teme o nasilju u zatvorima, ljudskim pravima zatvorenika i odgovornosti nadležnih. Suđenje će, bez sumnje, privući pažnju javnosti i dodatno osvetliti problematiku koja se ne može ignorisati. Zbog ovakvih incidenata, društvo je pozvano da se zapita kakvu pravdu i zaštitu pruža onima koji su uvek na margini, a posebno starijim osobama koje se suočavaju sa ozbiljnim opasnostima u zatvorskom okruženju.
