Ogromni požari, koje su izazvale klimatske promene, doveli su do rekordnog gubitka šuma širom sveta u 2024. godini, kako navodi izveštaj organizacije „World Resources Institute“ (WRI) i Univerziteta Merilend. U tropskim šumama izgubljeno je 6,7 miliona hektara, što predstavlja porast od 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a površina izgubljenih šuma približno je veličini Paname, izveštava Reuters.
Glavni uzrok ovakvog stanja je Brazil, koji se suočava s najgorom sušom ikada zabeleženom u Amazoniji. Ova situacija otežava kontrolu požara, posebno u svetlu klimatskog samita koji je zakazan za novembar u toj zemlji. Po prvi put otkako se vodi evidencija, požari su postali vodeći uzrok gubitka tropskih šuma, što predstavlja prekretnicu za ekosistem koji prirodno ne bi trebao da gori, naglašavaju stručnjaci.
Latinska Amerika je posebno pogođena ovom krizom, a Amazonija je zabeležila najveći gubitak primarnih šuma od 2016. godine. Brazil je izgubio 2,8 miliona hektara, što ga čini liderom u gubitku šuma u odnosu na sve druge zemlje. Ovim je prekinut napredak postignut u 2023. godini, kada je predsednik Luiz Inacio Lula da Silva obećao zaštitu amazonskih prašuma.
Andre Lima iz brazilskog Ministarstva za životnu sredinu izjavio je da je situacija bez presedana i da je potrebno prilagoditi sve politike novoj stvarnosti, ističući da su požari sada prioritet. Bolivija je zabeležila porast gubitka šuma od 200 odsto, preteći da pretekne Demokratsku Republiku Kongo po obimu gubitka tropskih šuma, iako ima manje od polovine šumskih površina te afričke zemlje. Uzroci ovih gubitaka uključuju sušu, požare i širenje poljoprivrede, što je podstaknuto vladinim merama.
Slični trendovi su primetni i u Meksiku, Peruu, Nikaragvi i Gvatemali, dok oružani sukobi u Kolumbiji i Kongu dodatno pogoršavaju situaciju, jer oružane grupe koriste prirodne resurse. Van tropskih područja, šume u Kanadi i Rusiji zabeležile su rekordan gubitak drveća – po 5,2 miliona hektara u svakoj zemlji – zbog požara koji su izmakli kontroli.
Rod Tejlor iz WRI upozorio je da, iako će se lideri okupiti u brazilskom gradu Belemu radi klimatskog samita, nedostaju efikasni mehanizmi za finansiranje očuvanja šuma. On je naglasio da je trenutno isplativije seći šume nego ih sačuvati. Ova situacija predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo za biodiverzitet planeta, već i za globalnu klimu, ukoliko se hitno ne preduzmu mere za zaštitu i očuvanje šumskih ekosistema.
