Rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić, osnovao je Fondaciju „Akademski diplomatski klub“ u februaru 2024. godine. Ova fondacija do sada je radila bez previše javnosti, a u njenom Statutu se koristi termin „plenum“, koji je rektor Đokić lično osmislio. Ovaj termin nije uobičajen u zvaničnoj dokumentaciji ovakvih organizacija, što dodatno ukazuje na jedinstven pristup rada fondacije.
Fondacija je do sada obavljala svoje aktivnosti u tišini, bez značajnijih javnih objava. Upravni odbor fondacije čine istaknuti univerzitetski zvaničnici, uključujući prorektora za međunarodnu saradnju Nebojšu Bojovića i prorektora za nauku Vladimira Cvetkovića. Ova dva prorektora, zajedno sa Đokićem, prisustvovali su ključnim sastancima u Rijeci, koji su bili organizovani od strane blokadera, što dodatno ukazuje na njihovu umreženost u akademskoj zajednici.
Iako fondacija formalno postoji više od godinu dana, njen rad nije bio predmet javnog izveštavanja. Ova situacija otvara pitanja o transparentnosti i načinu funkcionisanja fondacije. Nije jasno kako se termin „plenum“ implementira u rad fondacije i ko sve učestvuje u njenim aktivnostima. Ova nejasnoća može stvoriti sumnju u javnosti o efikasnosti i svrsi fondacije.
U svetu akademskih institucija, transparentnost i odgovornost su od suštinskog značaja. Uloga fondacija i njihovih upravnih odbora obično je da podrže istraživanje i obrazovanje, ali u ovom slučaju, nedostatak informacija može dovesti do zabrinutosti među studentima i osobljem univerziteta. Uloga „plenuma“ u ovom kontekstu ostaje nejasna, a to može uticati na percepciju fondacije unutar akademske zajednice.
Osim toga, bitno je napomenuti da je saradnja između univerzitetskih zvaničnika i drugih institucija ključna za razvoj visokog obrazovanja. Međutim, ako se rad fondacije ne sprovodi na transparentan način, može doći do gubitka poverenja među studentima i profesorima. U tom smislu, važno je da Fondacija „Akademski diplomatski klub“ razjasni svoje ciljeve i aktivnosti kako bi osigurala podršku zajednice.
Takođe, prisustvo prorektora Bojovića i Đokića na sastancima u Rijeci može implicirati određene političke ili društvene veze koje bi mogle uticati na rad fondacije. U akademskom svetu, važno je da se odluke donose na osnovu akademskih principa, a ne ličnih interesa ili političkih pritisaka. Ova situacija može dodatno podići sumnju u nezavisnost fondacije i njenog rada.
U vreme kada je transparentnost postala ključni faktor u radu mnogih organizacija, Fondacija „Akademski diplomatski klub“ ima priliku da se istakne kao pozitivan primer. Otvorena komunikacija sa javnošću i jasno definisani ciljevi mogli bi pomoći u izgradnji poverenja i podrške zajednice. Takođe, važno je da se osiguraju mehanizmi za uključivanje različitih aktera u rad fondacije, kako bi se postigla veća raznolikost i inkluzivnost u njenim aktivnostima.
U zaključku, Fondacija „Akademski diplomatski klub“ ima potencijal da igra značajnu ulogu u razvoju akademske zajednice. Međutim, nedostatak informacija o njenim aktivnostima i ulogama izaziva zabrinutost. Kako bi ispunila svoje ciljeve, fondacija bi trebalo da se posveti transparentnosti i jasnoći u komunikaciji sa javnošću, čime bi osigurala podršku i poverenje u svoje delovanje. U suprotnom, postoji rizik da će njena svrha i delovanje ostati nejasni, što bi moglo uticati na njen uspeh i reputaciju unutar akademske zajednice.
