Freska „Strašni sud“, koju je oslikao Mikelanđelo Buonaroti u Sikstinskoj kapeli, trenutno prolazi kroz opsežan proces restauracije, prvi put posle više decenija. Ova freska se smatra jednim od najznačajnijih dela italijanske renesanse, a restoraciju su najavili zvaničnici Vatikana zbog ozbiljnih oštećenja koja su nastala usled izlaganja milionima posetilaca tokom godina.
Prema rečima stručnjaka, ljudski znoj i dah, tačnije mlečna kiselina, u kombinaciji sa kalcijumom iz zidova kapele, doprineli su stvaranju belog kristalnog sloja na površini freske. Ovaj sloj je značajno promenio tonalitet boja i umanjio kontrast između svetla i senke, čime je narušena originalna vizuelna snaga ovog remek-dela.
Paolo Violini, glavni restaurator Vatikana, istakao je da je ljudski znoj najviše odgovoran za oštećenja freske. Mikročestice u vazduhu unutar kapele, kao i one koje dolaze kroz sistem za prečišćavanje, izazvale su taloženje supstanci na zidovima, posebno na zidu „Strašnog suda“.
Freska zauzima oko 180 kvadratnih metara, a ispred nje su postavljene skele visine sedam spratova. Restauratori trenutno uklanjaju slojeve boje koji su se promenili usled uticaja miliona turista koji godišnje posećuju kapelu. Fabricio Biferali, načelnik odeljenja za renesansnu umetnost u Vatikanskim muzejima, naglasio je da su tehnički izazovi sa svodom i nagibom oltarskog zida predstavljali izazov ne samo za umetnika, već i za današnje konzervatore.
Jedan od problema je protok vazduha. Kada se vrata Sikstinske kapele otvore, vazduh izlazi napolje i nosi čestice koje se slepe za zid „Strašnog suda“, koji je hladniji. To stvara kondenzaciju i formira patinu koja ostaje.
U ovom poduhvatu učestvuje oko 30 stručnjaka, a restauracija se već naziva „restauracijom veka“. Ovi eksperti postepeno uklanjaju naslage koristeći specijalni japanski papir natopljen destilovanom vodom. Planirano je da restauracija traje tri meseca, a kapela će tokom tog perioda ostati otvorena za posetioce.
Iz Vatikanskih muzeja navode da je dnevni broj posetilaca sada ograničen na oko 25.000, dok je pre nekoliko godina dostizao i 35.000. Đandomeniko Spinola, zamenik umetničko-naučnog direktora Vatikanskih muzeja, upozorio je da bi ovakvi zahvati mogli postati redovna praksa, jer postoji mogućnost da se slični problemi ponovo jave za 20 godina.
Iako je broj posetilaca smanjen, stručnjaci smatraju da bi ovakva restauracija mogla postati deo redovne rutine, a ne samo vanredna situacija. Freska „Strašni sud“ stvorena je između 1536. i 1541. godine i prikazuje Drugi Hristov dolazak i poslednji sud nad ljudskim dušama, a i danas važi za jedno od najvažnijih dela renesansne umetnosti i nezaobilaznu tačku svetske kulturne baštine.
Restauracija „Strašnog suda“ predstavlja veliki izazov, ali i priliku da se ovo remek-delo ponovo privede izvornoj vrednosti, kako bi buduće generacije mogle uživati u njegovoj lepoti i značaju. Ovaj proces restauracije će ne samo očuvati umetnički rad, već će i doprineti očuvanju kulturne baštine i omogućiti dalju edukaciju posetilaca o značaju ovog dela umetnosti.
