Video-snimci napravljeni uz pomoć veštačke inteligencije, u kojima su glavni likovi voće i povrće u scenarijima sličnim rijaliti programima, postali su viralni na TikToku, beležeći milione pregleda. Ipak, stručnjaci upozoravaju da takav sadržaj promoviše rodne stereotipe i rodno zasnovano nasilje, što može imati negativan uticaj na publiku.
Serijal poznat kao „Fruit Temptation“ inspirisan je rijaliti formatom „Ostvro iskušenja“, a učesnici su antropomorfni likovi voća. Ovi video-snimci prikazuju ljubavne i porodične odnose uz elemente dramatizacije, a korisnici TikToka ih masovno prate i komentarišu. Prema rečima direktorke Odseka za medijsku psihologiju Univerziteta Leven, Laure Vandenboš, format ovih sadržaja preuzima karakteristike rijaliti televizije, uključujući stereotipizaciju i seksualizaciju, ali ih dodatno naglašava.
Stručnjaci ističu da, za razliku od tradicionalnih medija, ovakvi sadržaji nisu podložni jasnim pravilima, dok algoritmi platforme dodatno pojačavaju njihovu vidljivost. Kako korisnici više gledaju ovakve video-snimke, algoritam im nudi sve sličniji i ekstremniji sadržaj. U pojedinim slučajevima favorizuju se bogatstvo i fizički izgled kao ključni faktori u odnosima, dok se u dubljim nivoima preporuka pojavljuju sadržaji s rasističkim i homofobnim elementima, uključujući prikaze konverzione terapije, za koju ne postoji naučna potvrda.
Profesor komunikacionih nauka sa Univerziteta u Antverpenu, Aleksander Dust, ukazuje na to da algoritmi pojačavaju interesovanja korisnika i mogu voditi ka sve ekstremnijem sadržaju. Takođe, neki video-snimci su problematični zbog prikaza nasilja i uznemirujućih scena, uz veliki broj pregleda. Stručnjaci upozoravaju da ponavljanje ovakvih poruka može povećati njihov uticaj, posebno među mlađom publikom, jer promovišu tradicionalne rodne uloge i stereotipe.
Profesor Dust ocenjuje da se dogodila kulturna promena, jer se ovakve poruke danas lakše prihvataju na društvenim mrežama nego ranije. Autori ovih video-snimaka obično ostaju anonimni, a sadržaj često nastaje korišćenjem scenarija i uputstava koja kruže na internet platformama poput Redita, uz pomoć dostupnih AI alata. Cilj takvih sadržaja često je ostvarivanje velikog broja pregleda i prihoda, kako za autore, tako i za same platforme.
Iako je teško direktno meriti njihov uticaj, sagovornici se slažu da algoritmi, učestalo ponavljanje poruka i laka dostupnost alata za generisanje sadržaja zahtevaju veću pažnju platformi i nadležnih institucija. U svetlu ovih upozorenja, postavlja se pitanje kako će društvo odgovoriti na izazove koje donosi ovakav oblik medijskog sadržaja, koji može imati dugoročne posledice na percepciju rodnih uloga i međuljudskih odnosa.
