Enes Halilović, poznat kao književnik, nedavno je predstavio svoj roman „Bekos“ u knjižari Delfi Studentskog kulturnog centra. Ovaj roman, koji je kreiran kroz višegodišnje istraživanje i sakupljanje građe, nosi značajnu dozu dokumentarnog i ličnog. Halilović je istakao da je u ovu knjigu uložio sve svoje napore i emocije, naglašavajući da je pisanje za njega proces koji iziskuje veliko trošenje energije i duhovnih resursa.
Halilović je rekao da je, završavajući „Bekos“, imao osećaj da je knjiga dostigla svoj maksimum, te da ne može dodati ništa više. Ovaj roman, objavljen od strane Lagune, predstavlja njegov pokušaj da oblikuje priču koja će se dopasti čitaocima u savremenom svetu, gde je pažnja publike često rasprostranjena i teška za zadržavanje. Halilović je primetio da je zadivljen što su neki čitatelji uspeli da čuju njegovu priču, uprkos izazovima savremenog društva.
U razgovoru je istakao da je u današnjem svetu više od 70% romana nepročitano, zbog čega je zadatak pisca postao teži nego ikad. Ljudi, okruženi tehnologijom i brzim informacijama, često zanemaruju knjige, a dobra priča je postala ključna za privlačenje pažnje čitatelja. Halilović je, kao autor romana „Ljudi bez grobova“ i „Ako dugo gledaš u ponor“, naglasio važnost posvećenosti i ljubavi koju pisac ulaže u svoje delo.
Književna kritičarka Vesna Jovanović pohvalila je Halilovićev roman, opisujući ga kao „grandiozni mozaik“ u kojem svaka priča može predstavljati sudbinu pojedinca iz ovog regiona. Junaci romana nose teške terete svojih prošlosti, ali i pokušavaju da pronađu sreću u svetu punom izazova. Jovanović je primetila da Halilović vešto povezuje različite kulturne i književne tradicije, od Balkana do Herodota i Vergilija, stvarajući tako bogatu tapiseriju narativa.
Marija Blagojević, takođe književna kritičarka, saglasila se sa Jovanović i dodala da roman predstavlja „arheologiju ljudske duše“. Halilović koristi fragmentarnu strukturu koja stvara mozaik pripovedanja, povezujući različite književne tradicije i kulture unutar specifičnog balkanskog konteksta. Ona je istakla da roman sadrži elemente iz narodnih priča, a u isto vreme se oslanja na grčku mitologiju i istorijsku faktografiju.
Halilovićev „Bekos“ nije samo književno delo, već i refleksija vremena i prostora u kojem živi. Kroz likove koji nose teške terete, pisac istražuje ljudsku prirodu i borbu za sreću u svetu ispunjenom neizvesnošću. Halilović je uspeo da stvori delo koje, iako se bavi teškim temama, istovremeno pruža nadu i podstiče na razmišljanje.
Roman se može posmatrati ne samo kao književno ostvarenje, već i kao socijalni komentar na stanje društva. U eri kada se čitanje sve više marginalizuje, Halilović na svoj način poziva čitaoce da se vrate knjigama, da čuju priče koje su od kulture i identiteta važnije nego ikada. Njegova sposobnost da poveže različite narative i tradicije čini „Bekos“ jedinstvenim delom koje će sigurno pronaći put do srca čitalaca.
Završavajući promociju, Halilović je ponovio koliko je važno da se čitaoci povežu s pričama, naglašavajući da je pisanje proces koji zahteva ne samo kreativnost, već i duboku emocionalnu povezanost sa temom i likovima. „Bekos“ je, stoga, više od romana; to je putovanje kroz ljudske sudbine, kroz koji svako može pronaći delić sebe.
