Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da se nedavno sastao sa izaslanikom ruskog predsednika Vladimira Putina, naglašavajući da je poslao jasnu poruku iz Moskve: „Rusiji sat otkucava“ u kontekstu napretka u mirovnim pregovorima o okončanju rata u Ukrajini. Na kraju dvodnevnog sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu, Rubio je istakao da je vreme za konkretne korake i da će uskoro biti jasno da li Rusija želi mir ili ne.
Rubio je dodao da njegova izjava ne predstavlja pretnju, već odražava stav administracije američkog predsednika Donalda Trampa. Ukrajinski i evropski lideri sumnjaju da Putin odugovlači, verujući da je vreme na njegovoj strani, dok Tramp i njegov izaslanik Stiv Vitkof smatraju da Putin zapravo želi mirovni sporazum.
U drugom delu svojih izjava, Rubio je istakao da Sjedinjene Američke Države više ne mogu preuzeti odgovornost za većinu globalne humanitarne pomoći. Pozvao je bogate zemlje, uključujući Kinu i Indiju, da se uključe u pružanje pomoći, posebno nakon zemljotresa koji je pogodio Mjanmar. „Nismo vlada sveta. Pružaćemo humanitarnu pomoć, ali moramo balansirati sa drugim potrebama“, rekao je Rubio.
Takođe, Rubio je komentarisao situaciju u Grenlandu, navodeći da Grenlanđani ne žele da budu deo Danske. Ove komentare je osudio novoizabrani premijer Grenlanda, Jens-Frederik Nilsen, ističući da Grenland ne želi da bude ni danski ni američki.
U međuvremenu, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je da Turska ne želi konfrontaciju sa Izraelom u Siriji, ali je upozorio na opasnost od izraelskih vazdušnih udara na sirijske vojne postrojenja, što ugrožava stabilnost nove sirijske vlade. Turska je podržavala pobunjenike koji su svrgnuli bivšeg predsednika Bašara al Asada, a Fidan je naglasio potrebu za zajedničkim radom na stabilnosti regiona.
U Belgiji, premijer Bart De Vever izjavio je da zemlja verovatno neće uhapsiti izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, za kojim je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje. Ovakva izjava izazvala je negodovanje opozicije, koja smatra da Belgija time „izlazi iz međunarodnog poretka“.
Na kraju, italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani naglasio je značaj Balkana za stabilnost regiona, pozivajući na ubrzanje procesa pristupanja zemalja Balkana Evropskoj uniji. Tajani je izrazio zabrinutost zbog situacije u Republici Srpskoj i istakao da veruje da se tenzije mogu smanjiti kroz dijalog.
Ove izjave i događaji ukazuju na trenutnu dinamiku međunarodnih odnosa, koja se često menja, a odluke koje se donose na najvišim nivoima vlasti mogu imati dalekosežne posledice. U svetu koji se suočava s brojnim krizama, od ukrajinske krize do humanitarnih izazova, važno je pratiti kako se razvijaju pregovori i kako će zemlje reagovati na izazove koji ih čekaju.
