Veliki skandal obeležio je završnicu rukometne sezone u Srbiji, kada je Partizan iz Beograda došao do šampionskog pehara bez odigranog finalnog meča. Revanš susret plej-ofa ARKUS lige u Novom Sadu prekinut je usred utakmice, a crno-beli će slaviti titulu zahvaljujući službenom rezultatu 10:0. Ovaj neobičan ishod izazvao je brojne reakcije i otvorio diskusiju o stanju u srpskom rukometu.
Utakmica je započela kao svaka druga, sve do 15. minuta kada je Vojvodina vodila sa 6:5. Tada je sa tribina na kojima su se nalazili navijači Partizana doletela jak topovski udar, što je dovelo do trenutnog prekida igre. Arbitri, Boričić i Marković, odlučili su da prekinu meč, a pauza je trajala više od sat vremena. Tokom tog vremena, navijači Partizana su ostali na svojim mestima, dok su ostali gledaoci napustili dvoranu.
Nakon duge pauze, sudije i igrači Partizana su se vratili na teren, ali domaći tim nije izašao. Igrači Vojvodine su odbili da nastave meč, što je dovelo do toga da su arbitri odlučili da prekinu utakmicu. Prema pravilima takmičenja, ukoliko se ekipa ne pojavi u roku od 15 minuta, meč se registruje službenim rezultatom 10:0 za rivala. Pošto je Partizan prethodno pobedio u prvom meču serije sa 33:27, crno-beli su tako osvojili titulu sa ukupnim rezultatom 2:0.
Ovo je bio četvrti trofej za Partizan u ovoj sezoni, jer su ranije osvojili Kupa, Superkup i Svesrpski kup. Međutim, odbrana titule ostaje obeležena sramotnim incidentom koji je otkrio duboke tenzije između dva najveća kluba u Srbiji. Naime, istorija sukoba na relaciji Partizan – Vojvodina traje već duže vreme.
Pre dve godine, na istom mestu, došlo je do velikih nereda tokom finala Kupa Srbije, kada su se na tribinama okupile objekte navijačke grupe. Tada je meč trajao gotovo tri sata pre nego što su crno-beli uspeli da osvoje trofej. Zbog tih nemilih scena, Vojvodina je prošle sezone svoje domaće utakmice igrala u SPENS-u, dok su se ove godine vratili u svoju dvoranu. Iako je prošlogodišnje finale, uprkos velikim tenzijama, nekako privedeno kraju, ovog puta se situacija završila na potpuno drugačiji način.
Ovaj incident nije samo problem za dva kluba, već i za ceo srpski rukomet, koji se suočava sa ozbiljnim izazovima u pogledu bezbednosti na utakmicama. S obzirom na to da su se ovakvi incidenti ponavljali, postavlja se pitanje kako će se rukometni savezi i klupski menadžmenti suočiti sa ovim problemima. Mnogi se pitaju da li je potrebno uvesti strože mere bezbednosti kako bi se sprečili ovakvi incidenti u budućnosti.
U svetlu svega što se dogodilo, ovaj skandal postavlja ozbiljna pitanja o sportskom duhu i ponašanju navijača. Igrači i timovi nose odgovornost ne samo za svoje performanse na terenu, već i za ponašanje svojih navijača. U tom smislu, rukomet u Srbiji mora pronaći način da se vrati na pravi put, gde će se rezultati postizati isključivo kroz igru, a ne kroz nasilje ili prevaru.
Na kraju, nakon ovakvog završetka sezone, srpski rukomet je dotakao novo dno. Ovaj neslavan trenutak će se dugo pamtiti, i postavlja se pitanje kako će se sport oporaviti od ovih događaja. Uzimajući u obzir sve što se dogodilo, potrebno je da svi akteri u sportu preispitaju svoje ponašanje i da se zajednički bore za bolju budućnost srpskog rukometa.
