Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je potvrdio da je broj poginulih u nedavnom ruskom napadu na Kijev porastao na četiri, dok je više od 20 ljudi povređeno, uključujući decu i trudnicu. Ovaj napad se dogodio tokom noći, a prema rečima Zelenskog, Rusi su upotrebili oko 430 dronova i 18 raketa, uključujući balističke i aerobalističke.
Glavni cilj napada bio je Kijev, ali su pogođene i Kijevska, Harkovska i Odeska oblast. Preliminarni izveštaji takođe navode da je u Sumskoj oblasti korišćena raketa „Cirkon“. Ovaj napad izazvao je veliku zabrinutost među građanima, a reakcija ukrajinskih vlasti bila je brza.
Ambasada Azerbejdžana u Kijevu takođe je pretrpela štetu usled fragmenta rakete „Iskander“. U ukupnom broju povređenih, registrovano je 27 osoba, među kojima su dvoje dece, a 15 osoba je hospitalizovano. Ove informacije dodatno naglašavaju ozbiljnost situacije i uticaj napada na civilno stanovništvo.
Zelenski je istakao da je napad bio posebno „proračunat“, s ciljem da se izazove što veća šteta civilima i infrastrukturi. On je apelovao na međunarodnu zajednicu da reaguje, tražeći uvođenje sankcija protiv Rusije kako bi se sprečili ovakvi napadi u budućnosti. Posebno je naglasio potrebu za prekidom prodaje ruske nafte i finansijskih tokova koji podržavaju vojne akcije.
Službe za hitne slučajeve su odmah započele spasilačke operacije, a medicinska pomoć je pružena svim povređenima. Ove akcije su se odvijale u teškim uslovima, s obzirom na pretrpljenu štetu i opasnosti koje su i dalje prisutne u gradu. Ovaj incident dodatno je podsetio na stalnu pretnju koja dolazi iz Rusije, a koja se manifestuje u obliku napada na ukrajinsku teritoriju.
Kijiv je bio na meti nekoliko prethodnih napada, ali ovaj je bio jedan od najrazornijih do sada. Ukrajinske vlasti su se suočile s izazovima u upravljanju krizom, ali su i dalje nastavile da traže međunarodnu podršku. Zelenski je naglasio da je potreban zajednički odgovor kako bi se osiguralo da se ovakvi napadi ne ponavljaju.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica je pozvana da razmotri dodatne mere kako bi se zaštitili civili u Ukrajini. Mnoge zemlje su već izrazile svoju podršku Ukrajini, ali postoji potreba za konkretnim akcijama koje će osigurati sigurnost ukrajinskog naroda.
Tokom poslednjih nekoliko meseci, situacija u Ukrajini se pogoršavala, a napadi su postali učestaliji. Ukrajinske vlasti su se suočile s izazovima u obezbeđivanju zaštite svojih građana, dok su istovremeno pokušavale da održe moral i otpor protiv ruske agresije. Ova situacija je dodatno otežana ekonomskim problemima i unutrašnjim izazovima s kojima se zemlja suočava.
U ovom trenutku, važno je da se svi međunarodni akteri uključe kako bi se sprečili dalji gubici života i humanitarna kriza. Pored diplomatskih napora, potrebno je i obezbediti pomoć u vidu humanitarne pomoći za sve one koji su pogođeni ovim sukobom.
Napad na Kijev je još jedan u nizu tragičnih događaja koji su oblikovali sukob u Ukrajini. Kako dani prolaze, svet posmatra sa zabrinutošću, nadajući se da će se pronaći rešenje koje će doneti mir i stabilnost regionu. Dok su se sirene za uzbunu oglašavale u Kijevu, sudbina mnogih civila ostala je u neizvesnosti, a borba za opstanak se nastavlja.
