Federalna služba državne statistike Rusije, poznata kao Rosstat, nedavno je objavila nove podatke koji ukazuju na procenjeni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,3 odsto na godišnjem nivou za 2024. godinu. Ova procena predstavlja blago unapređenje u odnosu na prethodno najavljeni rast od 4,1 odsto. Očekivani BDP u 2024. godini iznosi 201,2 biliona rubalja, što je približno 2,12 biliona evra.
Ovaj rast BDP-a dolazi u kontekstu globalnih ekonomskih izazova i unutrašnjih reformi koje su sprovedene u Rusiji tokom prethodnih godina. Povećanje BDP-a može se pripisati nekoliko faktora, uključujući povećanu proizvodnju u ključnim sektorima kao što su industrija i poljoprivreda, kao i stabilizaciju potrošnje domaćinstava.
U poslednjih nekoliko godina, Rusija se suočavala s brojnim ekonomskim izazovima, uključujući sankcije zapadnih zemalja, fluktuacije cena nafte, kao i globalnu ekonomsku nesigurnost. Međutim, vlasti su sprovele niz ekonomskih mera i reformi koje imaju za cilj da ojačaju domaću ekonomiju i smanje zavisnost od izvoza energenata.
Jedan od ključnih sektora koji je doprineo ovom rastu je industrija. U 2023. godini, ruska industrijska proizvodnja je zabeležila rast, a to je omogućilo povećanje izvoza. Takođe, poljoprivreda je doživela značajan napredak, uz povećanje proizvodnje hrane, što je dovelo do smanjenja uvoza i jačanja nacionalne sigurnosti u domenu hrane.
Uprkos izazovima, ruska ekonomija je pokazala otpornost. U mnogim sektorima došlo je do innovacija i ulaganja koja su podstakla rast. Na primer, tehnologija i digitalizacija postaju sve važniji faktori u ekonomskom razvoju, što se odražava na povećanoj produktivnosti i konkurentnosti.
Vlada je takođe usvojila različite mere koje su usmerene ka podršci malim i srednjim preduzećima. Ove mere uključuju olakšice u oporezivanju, subvencije i podršku u pristupu kreditima, što je omogućilo preduzetnicima da se brže oporave i prilagode novim tržišnim uslovima.
U kontekstu međunarodnog okruženja, Rusija nastavlja da traži nove trgovinske partnere i diversifikaciju ekonomskih odnosa. U tom smislu, zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike postaju sve važnije u ruskoj spoljnoj trgovini, dok se istovremeno smanjuje zavisnost od zapadnih tržišta.
Važno je napomenuti da su projekcije rasta BDP-a i dalje podložne rizicima, uključujući moguće nove sankcije, promene u globalnim ekonomskim uslovima, kao i unutrašnje političke tenzije. Stručnjaci ističu da će održavanje rasta zahtevati kontinuiranu implementaciju reformi i prilagođavanje strategija kako bi se odgovorilo na dinamične promene u globalnoj ekonomiji.
U zaključku, procenjeni rast BDP-a od 4,3 odsto za 2024. godinu predstavlja pozitivan znak za rusku ekonomiju, koja se suočava sa složenim izazovima. Ovaj rast može biti podsticaj za dalju implementaciju reformi i inovacija, što bi moglo doprineti dugoročnoj stabilnosti i održivosti ekonomskog razvoja. U narednim godinama, ključno će biti kako će se Rusija prilagoditi globalnim ekonomskim promenama i kako će iskoristiti svoje unutrašnje resurse za jačanje ekonomije.
