Istraživači sa Penzenskog državnog univerziteta (PDU) otkrili su značajnu vest u istoriji stomatologije. U lobanji muškarca koji je živeo između kraja 2. i 4. veka nove ere pronađeni su tragovi hirurškog vađenja zuba. Ovaj slučaj predstavlja treći zabeleženi slučaj takvog zahvata u Istočnoj Evropi, a informacije su objavljene putem ruskog Ministarstva prosvete i nauke.
Tim lekara i arheologa sa PDU koristio je konusni tomograf kako bi detaljno ispitao mušku lobanju koja je otkrivena u grobnici Ražkinskog drevnog mordvinskog groblja, nedaleko od sela Ražki. Ovaj istraživački rad otkrio je da je osoba čija je lobanja analizirana bila izložena ekstremnom opterećenju pri žvakanju, što je rezultiralo deformacijom viličnih zglobova.
Vanredni profesor Katedre za ljudsku anatomiju na Državnom univerzitetu u Pensilvaniji, Olga Kalmina, naglasila je da su zubi u to vreme korišćeni ne samo za žvakanje hrane, već i u svakodnevnim praktičnim poslovima. „Na primer, zubi su mogli da se koriste prilikom obrade životinjske kože“, izjavila je Kalmina, naglašavajući kako je to bilo uobičajeno ponašanje ljudi u antičkom i srednjovekovnom periodu.
U ovom slučaju, hirurg je uspešno uklonio spoljašnji zid zubne čašice kako bi izvadio problematičan zub. Ipak, posledice prekomernog opterećenja vilice bile su toliko ozbiljne da nije bilo moguće pomoći pacijentu. Muškarac je preminuo šest meseci do godinu dana kasnije, nakon što je izgubio još dva zuba.
Kalmina je istakla da način na koji je drevni hirurg izveo ovaj zahvat zaslužuje veliko poštovanje zbog svoje veštine. „Operacija je bila uspešna. Nažalost, posledice ekstremnog žvakanja bile su toliko teške da čak ni vađenje zuba nije moglo da spasi pacijenta“, naglasila je ona.
Ovo otkriće je deo šireg istraživanja antropološke laboratorije Medicinskog instituta Penzenskog državnog univerziteta, koja proučava ljudske ostatke iz različitih istorijskih perioda. Pronađena lobanja biće uključena u bazu podataka koja se fokusira na istraživanje zdravlja i načina života drevnih populacija. Iskopavanja su sprovedena uz podršku Ruske naučne fondacije, što dodatno potvrđuje značaj ovog istraživanja.
Ovo otkriće ne samo da pruža uvid u medicinske prakse drevnih društava, već i otvara nova pitanja o svakodnevnom životu ljudi u to vreme. U svetlu ovih saznanja, može se bolje razumeti kako su se ljudi nosili sa zdravstvenim problemima i koje su metode koristili da bi se suočili sa izazovima svog svakodnevnog postojanja. Istraživanje sa PDU takođe naglašava važnost interdisciplinarnog pristupa u proučavanju istorije, gde se arheologija i medicina međusobno dopunjuju kako bi se stvorila sveobuhvatnija slika prošlosti.
