Dok je pažnja svetske javnosti usmerena na gomilanje američkih ratnih brodova kod obala Irana, jedan ruski trgovački tanker, poznat kao „Sea Horse“, krenuo je ka Karibima s ciljem da dopremi gorivo Kubi. Ova misija izaziva zabrinutost u vezi sa američkom pomorskom blokadom ovog ostrva. Brod „Sea Horse“ ne prevozi oružje, već energente, ali njegov dolazak, planiran za oko deset dana, mogao bi da otvori novu tačku napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.
Prema izvorima koji citira Blumberg, tanker plovi prema Kubi sa oko 200.000 barela goriva, verovatno gasnog ulja. Iako je brod registrovan pod zastavom Hongkonga, smatra se da je teret ruskog porekla. Pojavile su se i tvrdnje da brod ima vojnu pratnju, međutim, ruska ambasada u Havani to je negirala.
Rusija je pre dve nedelje saopštila da će „u bliskoj budućnosti isporučiti Kubi naftu i naftne derivate kao humanitarnu pomoć“. Smatra se da je isplovljavanje tankera „Sea Horse“ prvi konkretan korak u realizaciji tog obećanja. U isto vreme, američki ratni brodovi već nedeljama patroliraju Karibima kako bi sprečili uplovljavanje stranih tankera u kubanske luke.
Američki predsednik Donald Trump prethodno je presekao isporuke kubanske nafte iz Venecuele, a zatim je 29. januara doneo izvršnu uredbu kojom je Kubu označio kao „neobičnu i izvanrednu pretnju“ nacionalnoj bezbednosti SAD. Ova uredba podrazumeva pretnju carinama svakoj zemlji koja Havani isporuči gorivo, zbog čega je Meksiko takođe obustavio snabdevanje ostrva.
Ova strategija ima za cilj da paralizuje kubansku ekonomiju i izazove socijalni slom, što bi moglo otvoriti put za politički preokret. Blumberg upozorava da bi kubanske rezerve goriva mogle biti iscrpljene već do kraja marta. Glavni zagovornik ove politike je američki državni sekretar Marko Rubio, koji otvoreno ističe da mu je cilj rušenje vlasti u Havani.
Zbog straha od američkih sankcija, nijedna država već sedmicama nije poslala tanker ka Kubi, što čini putovanje „Sea Horse-a“ prvim ozbiljnim izazovom američkoj blokadi. Ključno pitanje ostaje da li će brod uspeti da stigne do Havane ili će biti zaustavljen. Iako je deo američke flote prebačen u Persijski zaliv, oko Kube i dalje je prisutna snažna mornarička sila.
Početkom januara, američka mornarica je zaplenila tanker „Marinera“ u severnom Atlantiku, uprkos navodnoj pratnji ruske podmornice. Ovaj slučaj dodatno pojačava sumnje da bi i „Sea Horse“ mogao biti presretnut.
Situacija podseća na umanjenu verziju Kubanske raketne krize iz 1962. godine, kada su američki brodovi blokirali ostrvo, a Moskva odgovorila slanjem podmornica. Danas se ne radi o nuklearnim bojevim glavama, već o energentima, ali princip nadmetanja velikih sila ostaje isti.
Za Rusiju, ova situacija je politički i geopolitički izazov. Kao članica BRICS-a, Moskva želi da pokaže da može da zaštiti svoje saveznike od američkog pritiska. S druge strane, za Sjedinjene Američke Države, ovo je test primene Monroeove doktrine i demonstracija kontrole nad zapadnom hemisferom. Za Kubu, tanker „Sea Horse“ predstavlja pitanje opstanka.
Sudbina ovog broda mogla bi imati dalekosežne posledice na šire odnose između Moskve i Vašingtona, uključujući pregovore o ratu u Ukrajini. Zaplena tankera bi dodatno pogoršala odnose, dok bi njegov dolazak u Havanu imao snažan simbolički efekat. U ovom kontekstu, situacija se razvija u pravcu povećanih tenzija, a ishod će imati značajne reperkusije na globalnoj geopolitičkoj sceni.
