Ruža u ovoj priči postala je simbol ljubavi, sećanja i trajnosti života. Na najhladniji dan od početka godine, jutros me je dočekala procvetala ruža u bašti. Jarke, crvene boje kao kontrast belini snega koji je napadao oko nje, prkosila je debelom minusu i pored svoje nežne strukture. Ove reči izrekla je moja baka, pozivajući me da se i sama uverim u taj prizor. Za nju, ruža je bila znak, simbol i sećanje na nekog koga je izgubila.
Na Novom Beogradu, u bašti moje bake, jedna ruža odolela je mrazu i stidljivo izmilela iz beline snega. U neverici smo je obe gledale, znajući kakvu simboliku ovaj cvet ima za nju. Za moju baku, Beograđanku, čija je ruža procvetala u bašti ispod terase, ovo je bio i tužan i srećan trenutak jer je njen pokojni suprug, a moj deka, brižljivo uzgajao ruže. Svaki put kada vidi taj cvet, seti se njega, a tako je bilo i sada.
Iskoristila sam ovaj jedinstven trenutak da ružu fotografišem, sa čim se složila i moja baka. Setno gledajući u cvet, prisetila se nekih prošlih, srećnijih vremena. Za nju, ruža je bila podsetnik da sećanja na najmilije nisu samo u nama, već žive i kroz sve ono što nas okružuje, a čemu su oni udahnuli život.
Danas je u Srbiji osvanuo najhladniji dan od početka godine, sa izmerenih -17 stepeni. I pored ekstremnih temperatura, ruža je pronašla način da se probije kroz snežne pokrivače i ispuni svetlećim tonovima crvene boje. Ovaj fenomen prirode podseća nas na snagu života i otpornosti čak i u najtežim uslovima.
U mnogim kulturama, ruža simbolizuje ljubav i strast, ali u ovom slučaju, ona nosi duboku emocionalnu težinu. Za moju baku, svaki cvet je bio povezan sa uspomenama na njene drage ljude, a posebno na njenog supruga koji je bio njen oslonac kroz život. Njihova ljubavna priča, obeležena zajedničkim trenucima, sada se ogleda u svakom laticu te ruže koja cveta u njenoj bašti.
Svaka poseta bašti donosi sa sobom nova sećanja i emocije, dok se ruža ponosno uzdiže iz snega, pružajući utehu i nadu. Ova situacija izazvala je snažne emocije kod moje bake, jer ju je probudila sećanja na srećne trenutke koje su delili. U ovom svetu punom promena, ruža ostaje simbol stabilnosti i trajnosti ljubavi.
Priroda često deluje kao most između prošlosti i sadašnjosti. Dok gleda u cvet, baka ne može a da se ne seti vremena kada su zajedno radili u vrtu, brinuli se o biljkama i delili smeh. Svaki dan je bio nova prilika za stvaranje uspomena, a sada, ruža postaje svedok svih tih dragocenih trenutaka.
Ova priča o ruži nas podseća da su sećanja na one koje volimo večno živa. Oni ne odlaze potpuno, već ostavljaju tragove u našim srcima i u svemu što nas okružuje. Ruža, koja se hrabro bori protiv hladnoće, simbolizuje i ljudsku otpornost da se nosimo s gubitkom i bolom.
U svetu koji se često čini hladnim i surovim, ovakvi trenuci nas podsećaju na lepotu života i ljubavi. Ruža nije samo cvet; ona je podsećanje na to koliko je važno negovati sećanja i ljubav prema onima koji više nisu s nama. U svakom laticu, u svakom mirisu, krije se priča koja nas povezuje sa našim korenima i onim što nas čini ljudima.
Kada sledeći put vidite ružu, setite se da ona nosi sa sobom više od same lepote; ona nosi priče, emocije i sećanja koja nas oblikuju. I kao što je moja baka pronašla utehu u toj procvetaloj ruži, tako i mi možemo pronaći snagu u sećanjima na naše voljene.
