Mnogi vozači veruju da ih kamere za nadzor brzine prate sa značajnih udaljenosti, ali realnost je drugačija. Iako su kućišta kamera često vidljiva iz daleka, same kamere nemaju neograničen domet i ne snimaju neprekidno. U praksi, domet ovih uređaja je jasno određen njihovim tehničkim mogućnostima, koje su daleko manje nego što vozači obično misle.
Fiksne kamere za merenje brzine, poput modela GATSO RT4, imaju maksimalni domet merenja do oko 100 metara. U tom opsegu kamera može precizno izmeriti brzinu vozila, napraviti jasnu fotografiju i zabeležiti registarsku tablicu. Merenje obično počinje kada se vozilo približi na desetak metara, što znači da kamera ne pokriva celu deonicu puta, već samo određenu zonu. Ovo je ključno za razumevanje načina na koji ove kamere funkcionišu.
Važno je napomenuti da kamera ne snima vozila koja joj se približavaju sa velike udaljenosti. Iako vozač može uočiti kućište kamere pre nego što uđe u zonu merenja, sistem se aktivira samo kada vozilo uđe u područje gde su preciznost merenja i kvalitet snimka dovoljni za pokretanje prekršajnog postupka. Ovo dovodi do čestih zabluda među vozačima koji veruju da su u opasnosti od kazne i pre nego što su zapravo u dometu kamere.
Zbog ovih karakteristika, tvrdnje da fiksne kamere beleže prekršaje sa nekoliko stotina metara, pa čak i kilometara, nisu tačne za stacionarne uređaje koji se najčešće koriste u saobraćaju. Takav domet je moguć kod mobilnih kontrola sa policijskim radarima ili laserskim uređajima, ali ne i kod klasičnih kamera smeštenih u fiksna kućišta.
U vezi sa pitanjem udaljenosti između znaka koji upozorava na prisustvo kamere za kontrolu brzine i same kamere, važno je napomenuti da razdaljina nije zakonski precizno određena. U praksi, ne postoji jedinstveno pravilo koje propisuje koliko metara pre kamere mora da se postavi upozorenje. Ta udaljenost zavisi od vrste puta, ograničenja brzine i opštih uslova na saobraćajnici, pa se znak postavlja procenom nadležnih službi nakon instaliranja kamere.
Ova situacija može dovesti do nejasnoća među vozačima, koji se često pitaju koliko rano treba da budu svesni prisustva kamere. Ukoliko znak nije postavljen dovoljno rano, vozači mogu biti iznenađeni kada primete da su u dometu merenja, a to može dovesti do prekršaja. Pravilna postavka ovih znakova je od suštinskog značaja za bezbednost saobraćaja, jer vozači treba da budu informisani o eventualnim kontrolama brzine.
U zaključku, važno je razumeti kako funkcionišu kamere za merenje brzine i koje su njihove tehničke mogućnosti. Vozači bi trebali biti svesni da su kamere efikasne u veoma ograničenim uslovima i da se ne moraju brinuti o prekršajima sve dok su van dometa merenja. Takođe, pravilna informisanost o prisustvu kamera kroz adekvatne znakove može značajno smanjiti mogućnost prekršaja i povećati bezbednost u saobraćaju. Uvek je preporučljivo poštovati ograničenja brzine i obratiti pažnju na saobraćajne znakove, kako bi se izbegle nepotrebne kazne i problemi na putu.
