Milan Knežević, politički lider Srba u Crnoj Gori, izjavio je da je Demokratska narodna partija (DNP) donela odluku da napusti Vladu Crne Gore zbog odbijanja vlasti da reši ključna pitanja koja se tiču osnovnih prava lingvističke većine u zemlji, koja se izjašnjava kao govornik srpskog jezika. U emisiji „Oko“ na RTS-u, Knežević je naglasio da DNP ima podršku građana za rešavanje pitanja identitetskog i pravnog karaktera, uključujući status srpskog jezika kao službenog, normiranje narodne zastave Knjaževine Crne Gore iz 1905. godine, kao i pitanje sticanja državljanstva za desetine hiljada ljudi poreklom iz Crne Gore koji su ostali bez državljanstva tokom referenduma 2005. i 2006. godine.
Knežević je kritikovao odnos premijera Milojka Spajića i trenutne vlade prema ovim pitanjima, tvrdeći da je njihova politika slična onoj prethodnog režima. On je istakao da DNP ne želi da bude saučesnik u „ubijanju interesa srpskog naroda i lingvističke većine“. U vezi sa pitanjem crnogorskog jezika, rekao je da DNP ne dovodi u pitanje njegovo normiranje, već traži dodatke. On je podsetio da su za ustavne dopune potrebne dvotrećinske većine, dok je za izmene Zakona o zastavi i Zakona o državljanstvu dovoljna prosta većina.
Ova situacija ukazuje na nedostatak političke volje da se reše ključna pitanja, što je Knežević ocenio kao razlog za borbu DNP-a kroz druge oblike institucionalnog delovanja. Kao primer, naveo je da u Crnoj Gori postoje dva fakulteta za crnogorski jezik, koji se razlikuju po broju grafema, što, po njemu, ukazuje na to kako se „takozvani crnogorski jezik“ primio među narodom. On je ovu situaciju opisao kao „lingvistički inženjering“ koji ima za cilj stvaranje novog identiteta, odvojenog od srpskog jezika i zajedničke istorije sa Srbijom.
Knežević je takođe govorio o odnosima unutar koalicije „Za budućnost Crne Gore“, napominjući da su razgovori sa Novom srpskom demokratijom, koju predvodi Andrija Mandić, još uvek u planiranju. DNP je već preduzela konkretne korake, najavljujući predlog Zakona o državljanstvu i inicijativu za dopune Ustava u delu koji se odnosi na srpski jezik.
On je naglasio da je za ustavne dopune potreban politički dogovor koji trenutno ne postoji, jer je za to potrebno 54 poslanika. Premijer Spajić nije podržao takav dogovor, upućujući predstavnike DNP-a na radne grupe, što je Knežević ocenio kao način izbegavanja suštinskih građanskih prava. Prema njegovim rečima, nastavak DNP-a u Vladi bi bio kompromitujući, s obzirom na to da se država nalazi u „totalnom institucionalnom raspadu“.
Knežević je naglasio da konačna odluka o budućnosti koalicije „Za budućnost Crne Gore“ mora biti doneta na organima DNP-a i Nove srpske demokratije. Iako ima prijateljske odnose sa Mandićem, on je istakao da se razlikuju u pristupu ostvarivanju interesa srpskog naroda. Takođe je ukazao na neuobičajenu situaciju u kojoj jedan deo koalicije bude u opoziciji, dok je drugi u vlasti, naglašavajući da će nova situacija biti pažljivo analizirana pre nego što se javnosti saopšte dalji koraci.
Ova situacija ukazuje na kompleksne političke odnose u Crnoj Gori, gde se pitanja identiteta, jezika i građanskih prava nastavljaju biti u fokusu javne debate. Knežević i DNP nastavljaju da se bore za prava srpskog naroda, dok se suočavaju sa izazovima unutar koalicije i šire političke scene. Ove teme su od suštinskog značaja za budućnost Crne Gore i njenog društvenog tkiva, koje je obeleženo različitim identitetima i kulturama. Na kraju, Knežević je pozvao na jedinstvo i borbu za prava svih građana, naglašavajući potrebu za dijalogom i političkim rešenjima koja bi mogla doneti stabilnost i napredak u zemlji.
