Iran i Sjedinjene Američke Države započeli su petu rundu pregovora u Rimu, fokusirajući se na ključna pitanja vezana za iranski nuklearni program, posebno obogaćivanje uranijuma. Ovi pregovori su od suštinske važnosti za buduće odnose između dve zemlje, a američki zvaničnici, uključujući predsednika Donalda Trampa, naglašavaju da bi svaki sporazum o ukidanju sankcija Iranu trebao da uključuje potpuno obustavljanje obogaćivanja uranijuma.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je, s druge strane, jasno stavio do znanja da bez obogaćivanja uranijuma ne može biti dogovora. Ova izjava naglašava duboku razliku u stavovima između dve strane, gde Iran insistira na zadržavanju prava na obogaćivanje unutar svojih granica, dok SAD traže potpunu obustavu tog procesa.
Američku delegaciju predvode specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof i direktor za političko planiranje u Stejt departmentu Majkl Anton. Medijator ovih pregovora je ministar spoljnih poslova Omana, Badr al-Busaidi, koji ima iskustvo u posredovanju između Irana i SAD.
U prethodnim rundama pregovora, bilo je reči o mogućem obogaćivanju uranijuma do 3,67 odsto, ali je trenutna pozicija SAD da svako obogaćivanje mora prestati. Ovaj stav postaje sve čvršći, dok Iran nastavlja da insistira na tome da obogaćivanje mora ostati unutar njegovih granica.
Jedan od predloga koji se razmatra uključuje mogućnost da Iran obustavi obogaćivanje unutar svoje teritorije, dok bi snabdevanje uranijumom moglo biti obezbeđeno kroz regionalno udruživanje, koje bi uključivalo zemlje Bliskog istoka i SAD. Međutim, iranska strana ostaje dosledna u stavu da želi zadržati kontrolu nad obogaćivanjem uranijuma.
Pored toga, iranske vlasti su upozorile da bi bilo kakva američka podrška izraelskim vojnim napadima mogla imati ozbiljne posledice po odnose sa Vašingtonom. Ovaj aspekt je posebno važan u kontekstu složene političke situacije na Bliskom istoku, gde se odnosi između Irana i Izraela karakterišu dubokom napetosti.
Pregovori o iranskom nuklearnom programu su postali posebno važni nakon što je SAD, pod vodstvom Donalda Trampa, napustio sporazum iz 2015. godine, poznat kao JCPOA (Zajednički sveobuhvatni akcioni plan). Ovaj sporazum je prvobitno imao za cilj ograničenje iranskog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija. Nakon povlačenja SAD iz sporazuma, Iran je počeo da krši odredbe dogovora, povećavajući nivo obogaćivanja uranijuma.
Ovi pregovori u Rimu dolaze u trenutku kada je međunarodna zajednica zabrinuta zbog potencijalnog razvoja iranske nuklearne sposobnosti. Mnogi stručnjaci smatraju da bi Iran mogao biti na pragu razvoja nuklearnog oružja ako se nastavi sa trenutnim tempom obogaćivanja. To dodatno komplikuje situaciju, jer bi nuklearna sposobnost Irana mogla izazvati dalju destabilizaciju već napetog regiona.
S obzirom na sve ove faktore, budućnost pregovora ostaje neizvesna. Iako postoji određena volja za dijalogom, razlike između stavova Irana i SAD su značajne. Pregovarački timovi će morati da pronađu zajednički jezik kako bi došli do rešenja koje bi moglo zadovoljiti obe strane i doprineti stabilnosti u regionu.
Na kraju, trenutni pregovori u Rimu predstavljaju ključni trenutak u iransko-američkim odnosima i šire u kontekstu geopolitike Bliskog istoka. Ishod ovih pregovora može imati dugoročne posledice, ne samo za Iran i SAD, već i za celokupnu međunarodnu zajednicu.
