Sjedinjene Američke Države trenutno razmatraju predlog za isporuku humanitarne pomoći u Gazi, koja bi mogla zameniti aktuelnu Fondaciju za humanitarnu pomoć Gazi (GHF), koju podržavaju SAD. Ovaj plan, koji je dostupan Rojtersu, predstavlja jedan od nekoliko koncepata koji su u razmatranju, kako je potvrdilo nekoliko američkih zvaničnika.
Prema rečima jednog visokog zvaničnika američke administracije, koji nije želeo da bude imenovan, „razmatra se više pristupa kako bi pomoć efikasno stigla do ljudi u Gazi, ali ništa još nije finalizovano“. Ovaj plan dolazi u trenutku kada je krhki prekid vatre između Izraela i Hamasa na snazi već 13 dana, a dodatna humanitarna pomoć je hitno potrebna zbog trenutne situacije u Gazi.
U avgustu je upozoreno na ozbiljne probleme sa bezbednošću hrane u Gazi, a sada se očekuje ulazak dodatne pomoći u region. Predloženi „humanitarni pojas Gaze“ uključivao bi 12 do 16 humanitarnih čvorišta koja bi bila postavljena duž linije na koju su se izraelske snage povukle unutar Gaze. Ova čvorišta bi služila ljudima s obe strane linije, omogućavajući pristup pomoći onima kojima je najpotrebnija.
Osim toga, čvorišta bi obuhvatila i „dobrovoljne objekte za pomirenje“ gde bi militanti mogli da predaju oružje i dobiju amnestiju, kao i operativne baze za buduće snage međunarodne stabilizacione misije koja bi pomogla u demilitarizaciji Gaze. Plan predviđa da bi Ujedinjene nacije i nevladine organizacije u Gazi bile ovlašćene da koriste platformu kojom upravlja Centar za civilno-vojnu koordinaciju (CMCC) za distribuciju dobara iz čvorišta.
Cilj je da se sva pomoć u Gazi isporuči putem ovih čvorišta u roku od 90 dana. CMCC bi nadgledao i obezbeđivao bezbednost konvoja putem dronova, kako bi se osiguralo da Hamas ne ometa transport kamiona sa humanitarnom pomoći. Izrael i SAD su ranije optužili Hamas za krađu humanitarne pomoći, što militantna grupa negira.
Međutim, Ujedinjene nacije i međunarodne humanitarne organizacije će verovatno biti oprezne prema ovom planu. On delimično podseća na metod koji je ranije koristila Fondacija za humanitarnu pomoć Gazi, koja je koristila sigurna distributivna čvorišta i naoružane pratnje za transport pomoći. Zbog složene situacije, postoji zabrinutost da bi nova humanitarna struktura mogla naići na slične probleme kao i prethodni pokušaji.
Situacija u Gazi ostaje kritična, a humanitarna kriza se pogoršava. Prema izveštajima, više od 2 miliona ljudi u Gazi suočava se s ozbiljnim nedostatkom hrane, čiste vode i medicinskih resursa. Ove potrebe su dodatno pojačane sukobima koji su se intenzivirali u poslednjim godinama, a koji su stvorili složenu humanitarnu situaciju.
Uprkos brojnim izazovima, međunarodna zajednica nastavlja da traži rešenja za humanitarne krize kao što je ova. Planovi za humanitarnu pomoć često su predmet političkih pregovora i diplomatskih napora, ali su takođe potrebni brzi i efikasni odgovori kako bi se zadovoljile osnovne potrebe ljudi u Gazi.
U svetlu ovih okolnosti, važno je nastaviti s radom na iznalaženju održivih rešenja koja će obezbediti pomoć onima kojima je najpotrebnija, dok se istovremeno radi na dužim rešenjima za trajni mir i stabilnost u regionu. Samo kroz zajedničke napore međunarodne zajednice, lokalnih vlasti i humanitarnih organizacija može se nadati poboljšanju životnih uslova ljudi u Gazi i okončanju humanitarne krize koja traje već godinama.
