Vašington je danas formalno potvrdio povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz Pariskog klimatskog sporazuma, što je značajan korak unazad u globalnim naporima za borbu protiv klimatskih promena. Ova odluka dolazi nakon što je predsednik Donald Tramp prošle godine najavio nameru za povlačenje, a sada je sprovedena u delo. SAD su drugi najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte na svetu, odmah iza Kine, i njihovo povlačenje iz ovog sporazuma može imati ozbiljne posledice po globalne napore u smanjenju emisija i ublažavanju klimatskih promena.
Pariski klimatski sporazum, usvojen 2015. godine, je ključni međunarodni okvir koji ima za cilj da ograniči globalno zagrevanje na ispod 2 stepena Celzijusa, a idealno na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijske nivoe. U okviru ovog sporazuma, zemlje su se obavezale da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i da preduzmu mere za adaptaciju na klimatske promene. Američko povlačenje iz ovog sporazuma značajno otežava napore međunarodne zajednice da postigne ove ciljeve.
Nakon što je Džozef Bajden postao predsednik 2021. godine, SAD su se ponovo pridružile Pariskom sporazumu, pokazujući time posvećenost borbi protiv klimatskih promena. Međutim, sa povlačenjem koje će biti na snazi najmanje tri godine, koliko traje Trampov mandat, globalni ciljevi postaju još teži za ostvarenje. Očekuje se da će ovo povlačenje dodatno usporiti već postojeće napore u smanjenju emisija, a međunarodna zajednica će se suočiti sa dodatnim izazovima.
Prema podacima, SAD su odgovorne za oko 15% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ove emisije doprinose globalnom zagrevanju, koje rezultira ekstremnim vremenskim uslovima, podizanjem nivoa mora i raznim drugim promenama u ekosistemima. Iako su druge zemlje, uključujući Kinu i Evropsku uniju, takođe velike emitere, povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma šalje negativnu poruku o posvećenosti globalnim klimatskim ciljevima.
U proteklim godinama, klimatske promene su postale sve veći problem u političkom diskursu širom sveta. Stručnjaci upozoravaju da bez zajedničkog globalnog delovanja i liderstva velikih zemalja poput SAD, borba protiv klimatskih promena može biti značajno otežana. Mnogi smatraju da je potrebno da se razviju nove strategije i pristupi kako bi se nadoknadili gubici uzrokovani nedostatkom američkog angažovanja.
Tokom godina, brojne studije su pokazale da su klimatske promene već uveliko uticale na životnu sredinu, zdravlje ljudi i ekonomiju. Ekstremni vremenski uslovi, kao što su suše, poplave i uragani, postaju sve učestaliji. Ove promene ne utiču samo na prirodne resurse, već i na poljoprivredu, zdravstvo i infrastrukturu, što može dovesti do povećanja troškova i smanjenja kvaliteta života.
U svetlu svih ovih informacija, povlačenje SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma može se posmatrati kao korak unazad u globalnoj borbi protiv klimatskih promena. Međunarodna zajednica će morati da se prilagodi ovoj situaciji i potraži nove načine za postizanje ciljeva smanjenja emisija. Očekuje se da će se ovakva pitanja naći na dnevnom redu budućih međunarodnih sastanaka i konferencija, gde će se raspravljati o strategijama i akcijama koje mogu doneti pozitivne promene.
Klimatske promene su izazov koji zahteva zajednički odgovor svih zemalja, a lideri moraju da prepoznaju hitnost situacije i deluju u skladu s tim. Bez obzira na trenutne političke okolnosti, borba protiv klimatskih promena ostaje prioritet koji zahteva posvećenost, saradnju i inovacije na globalnom nivou.
