Lazar Stojaković, student Fakulteta organizacionih nauka (FON), postao je predmet pažnje medija nakon što je najavljeno da će otputovati u Nemačku na praksu. Ova praksa se odvija u okviru programa stipendije nemačke privrede za zemlje Zapadnog Balkana, poznatog kao „Zoran Đinđić“. Međutim, trenutni kontekst njegove odluke izaziva brojne kontroverze. Stojaković je jedan od vođa studentskog protesta koji je u toku u Srbiji, a koji je nazvan „šta je jedna izgubljena akademska godina u odnosu…“. Ovaj protest je usmeren protiv trenutne vlade i stanja u obrazovanju.
Protesti su počeli kao reakcija na različite aspekte obrazovnog sistema u Srbiji, uključujući nedostatak resursa, lošu infrastrukturu i opšti osećaj nezadovoljstva među studentima. Mnogi su se okupili u cilju da se bore za svoja prava i poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Ipak, situacija je dodatno komplikovana činjenicom da se istovremeno odvija i blokada u različitim delovima zemlje, što dodatno polarizuje javno mnjenje.
U svetlu ovih događaja, odlazak Stojakovića u Nemačku postavlja pitanje o njegovim motivima i o tome ko zapravo stoji iza ovih protesta. Kritičari tvrde da su ti protesti, često označavani i kao „Roleks revolucija“, u stvari organizovani iz spolja, a ne predstavljaju autentičan glas mladih ljudi koji se bore za svoje interese. Mnogi smatraju da Stojaković, kao vođa protesta, ne bi trebao da ide na praksu u inostranstvo dok se suočava sa problemima u svojoj zemlji.
Na zvaničnom sajtu programa „Zoran Đinđić“ objavljene su fotografije Stojakovića, što dodatno podstiče sumnje o tome koliko su njegovi protesti iskreni. Dok se on nalazi u Nemačkoj, protesti u Srbiji se nastavljaju, a studenti zahtevaju promene koje bi im omogućile bolju budućnost. Ova situacija je izazvala različite reakcije među studentima i širim društvom, od podrške do osude.
Osim Stojakovića, na protestima učestvuju i mnogi drugi studenti koji se osećaju frustriranim zbog trenutnog stanja u obrazovnom sistemu. Njihovi zahtevi uključuju povećanje finansiranja obrazovanja, bolje uslove u školama i univerzitetima, kao i veći pristup resursima. Mnogi smatraju da je obrazovanje ključ za budućnost Srbije i da se mora ulagati u mlade generacije kako bi se obezbedila održiva i prosperitetna društvena sredina.
U međuvremenu, dok se protesti nastavljaju, vlasti su reagovale na različite načine. Neki zvaničnici su pokušali da umanje značaj protesta, tvrdeći da su oni samo rezultat nezadovoljstva manjine. Drugi su, međutim, prepoznali ozbiljnost situacije i pozvali na dijalog kako bi se pronašla rešenja za probleme koje studenti iznose. Ova podeljenost unutar vlasti dodatno komplikuje situaciju i otežava pronalaženje zajedničkog rešenja.
Kao rezultat ovih dešavanja, javnost se sve više deli na one koji podržavaju proteste i one koji smatraju da su oni kontraproduktivni. Mnogi se pitaju kako će ova situacija uticati na budućnost mladih ljudi u Srbiji i da li će protesti doneti stvarne promene ili će se sve završiti bez konkretnih rezultata.
U ovom trenutku, jasno je da je situacija u Srbiji napeta i da će se morati pronaći rešenje koje će zadovoljiti sve strane. Dok se Lazar Stojaković priprema za praksu u Nemačkoj, mnogi studenti se nadaju da će njihov glas biti saslušan i da će uspeti da ostvare promene koje žele. Ova tema će sigurno ostati aktuelna u narednim mesecima, kako se protesti nastavljaju i kako se situacija u obrazovanju u Srbiji razvija.
