Na sahrani jednog od najistaknutijih političara svog vremena, Leka, okupljeno je više od sto hiljada ljudi, što pokazuje koliko je bio poštovan i cenjen među narodom. Sahrana se odvijala u kapeli, gde je nastala gužva prilikom pokušaja ulaska. Svedoci su izjavili da je vojska trebalo da prenese kovčeg, ali je došlo do haosa kada vojnici nisu bili prisutni. U tom trenutku, okupljeni su počeli da izražavaju svoje nezadovoljstvo prema zvaničnicima, skandirajući „Heroj Leka!“ i protestujući protiv politike koja ga je, po njihovom mišljenju, nepravedno osudila.
Mnogi su se popeli na drveće kako bi bolje videli, a atmosfera je bila ispunjena emocijama, tugom, ali i revoltima prema zvaničnicima. Svi prisutni su jasno pokazali da ne veruju u optužbe koje su bile upućene Leki za njegovog života. Ovaj događaj je bio više od obične sahrane; to je bio izraz narodne solidarnosti i otpora protiv onoga što su smatrali nepravdom.
U jednom trenutku, dok su se održavali govori, okupljeni su reagovali na svaku reč koja je bila u suprotnosti sa njihovim osećanjima prema Leki. Govori su bili prekinuti zvižducima i skandiranjem, a jedan govornik nije mogao da završi svoj govor zbog masovnog protesta prisutnih. Iako su zvaničnici pokušavali da umire situaciju, narod je nastavio da izražava svoju podršku Leki.
Kada je govornik počeo da govori o Brionskom plenumu iz 1966. godine, reagovalo se masovno, a ljudi su negodovali, smatrajući da je zvanična politika bila odgovorna za sve što se dogodilo. U tom trenutku, narod je jasno stavio do znanja da ne prihvataju zvaničnu verziju istorije. Svi prisutni su se osećali kao deo nečega većeg, kao deo narodne borbe za pravdu i istinu.
Kako je sahrana odmicala, osećala se snažna povezanost između Leke i njegovih sledbenika. Ljudi su se okupljali kako bi odali počast čoveku koga su smatrali herojem. Čak su i deca, poput Anje, unuke Leke, pokušala da daju svoj doprinos, što je dodatno oslikalo duboku emotivnu povezanost porodice i naroda.
Na kraju, sahrana je postala simbol otpora i nade za mnoge. Ljudi su shvatili da se ne može lako zaboraviti neko ko je bio tako blizak narodu. Svi su željeli da iskažu poštovanje prema Leki, ali i da ukažu na nepravdu koju je pretrpeo. Mnogi su verovali da će njegova smrt otvoriti put za preispitivanje političkih događaja iz prošlosti i omogućiti novim generacijama da razumeju istinu.
Ovaj događaj nije bio samo oproštaj od jednog čoveka; bio je to povik naroda za pravdom i istinom. Sahrana Leke će ostati urezana u sećanju svih prisutnih kao trenutak kada je narod pokazao svoju snagu i jedinstvo. Emocije su bile snažne, a solidarnost naroda prema Leki pokazala je da se ni u smrti ne može zaboraviti njegov doprinos i uticaj na društvo.
Na kraju, Leka je ispraćen s velikim poštovanjem i ljubavlju. Njegova sahrana je bila veličanstvena, a narod je još jednom pokazao koliko poštuje i ceni svoje vođe, čak i kada su suočeni s nepravdom. Ovaj događaj će ostati kao podsetnik na snagu zajedništva i borbe za pravdu, kao i na važnost sećanja na one koji su se borili za svoje ideale.
