U Srbiji je zabeleženo da samo 8,3 odsto startapa razvija svoje inovacije u saradnji sa naučnim institucijama, što ukazuje na slabu integraciju nauke i biznisa. Ove podatke je iznela Jelena Bojović, programska direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). U poslednje vreme, nauka u Srbiji se sve više okreće praktičnoj primeni, izlazeći iz laboratorija i tražeći načine da rezultati istraživanja postanu proizvodi koji bi rešavali konkretne probleme u industriji i društvu.
Uprkos rastućem interesovanju za saradnju između naučnih i poslovnih sektora, spin-off kompanije, koje su rezultat ovakvih partnerstava, ostaju retkost. Srbija, prema rečima predstavnika NALED-a, u ovom pogledu i dalje zaostaje za zemljama Evropske unije. Ovo ukazuje na potrebu za jačanjem saradnje između privrede i nauke kako bi se podstakao inovativni duh i omogućilo brže usvajanje novih tehnologija.
U ovom kontekstu, Bojović je istakla da je važno stvoriti okruženje koje podstiče inovacije i omogućava lakši pristup resursima i znanju. Ona je naglasila da je ključna uloga naučnih institucija u razvoju novih tehnologija i proizvoda, ali i potreba da se poslovna zajednica više uključi u istraživačke projekte. Saradnja između univerziteta i preduzeća može doneti mnoge koristi, ne samo u smislu ekonomskog rasta, već i u podizanju nivoa obrazovanja i stručnosti radne snage.
Jedan od izazova s kojima se Srbija suočava je nedostatak finansiranja za startape i inovativne projekte. U mnogim slučajevima, mladi preduzetnici nemaju dovoljno sredstava da realizuju svoje ideje ili da se povežu sa naučnim institucijama koje bi im mogle pomoći. Bojović je naglasila da je potrebno razviti mehanizme koji će olakšati pristup finansijskim sredstvima, kao i poboljšati uslove za rad startapa.
Takođe, važna je i podrška vlade u ovom procesu. Inicijative koje podstiču inovacije i istraživanje, kao i zakonski okviri koji olakšavaju poslovanje, mogu značajno doprineti razvoju startapa. Bojović je ukazala na to da su mnoge evropske zemlje već uvele programe koji podržavaju inovacije i saradnju između nauke i privrede, te da bi Srbija mogla da koristi slične modele.
Osim toga, postoji i potreba za unapređenjem edukacije i obuke u oblasti inovacija i preduzetništva. Mladi ljudi, koji su često nosioci novih ideja, treba da budu osnaženi kroz obrazovne programe koji će ih pripremiti za izazove modernog tržišta. Kroz saradnju sa univerzitetima i poslovnim sektorom, moguće je stvoriti platforme koje će omogućiti studentima da razvijaju svoje projekte i ideje.
Na kraju, Bojović je naglasila značaj stvaranja zajednice koja će podržavati inovativne ideje i startape. Umrežavanje preduzetnika, naučnika i investitora može doprineti razvoju ekosistema koji će omogućiti rast i napredak. Ovaj pristup može inspirisati buduće generacije preduzetnika da se usude da realizuju svoje ideje i da se bave inovacijama.
Kako bi Srbija postala konkurentnija na globalnom tržištu, neophodno je ulagati u inovacije, obrazovanje i saradnju između različitih sektora. Samo tako će se stvoriti uslovi za razvoj održivog i inovativnog preduzetništva koje može doprineti ekonomskom razvoju zemlje.
