Ženska konkurencija na Olimpijskim igrama od 2028. godine biće isključivo rezervisana za biološke žene, što je odluka koju je donio Međunarodni olimpijski komitet (MOK). Nova pravila predviđaju da će pravo nastupa biti utvrđeno jednim testiranjem pola koje će se sprovoditi samo jednom u životu. Ova odluka ima za cilj isključivanje transrodnih žena i osoba sa razlikama u polnom razvoju iz ženskih disciplina.
Nova pravila stupaće na snagu već na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. Predsednica MOK-a, Kirsti Koventri, naglasila je da su smernice donete uz konsultacije sa medicinskim stručnjacima. Ona je izjavila da „na Olimpijadi i najmanje razlike mogu odlučiti pobednika“ i dodala da bi bilo nepravedno da biološki muškarci učestvuju u ženskoj konkurenciji, jer to može predstavljati i bezbednosni rizik u nekim sportovima.
Prema objašnjenju MOK-a, podobnost za žensku kategoriju utvrđivaće se analizom prisustva S-R-Y gena, koji se nalazi na Y hromozomu i utiče na razvoj muških karakteristika. Testiranje će se obavljati putem uzorka pljuvačke, brisa iz usne šupljine ili krvi, a ocenjuje se kao minimalno invazivno u poređenju sa drugim metodama. Sportistkinje kod kojih se ne detektuje ovaj gen trajno će ispunjavati uslove za takmičenje u ženskoj konkurenciji. Test će se raditi samo jednom, osim u izuzetnim situacijama kada postoji osnovana sumnja u tačnost rezultata.
Oni koji ne ispune uslove neće biti isključeni iz sporta, već će moći da se takmiče u drugim kategorijama za koje ispunjavaju kriterijume, uključujući muške discipline, mešovite formate ili otvorene kategorije gde pol nije ograničavajući faktor. Ovaj pristup omogućava da se sportisti sa razlikama u polnom razvoju, koji su retki, još uvek takmiče, ali u okviru pravila koja su sada jasnije definisana.
Do sada je MOK prepuštao pojedinačnim sportskim savezima da uređuju pravila o polnoj podobnosti, što je dovelo do nedoslednosti. Dok su neki sportovi, poput atletike, plivanja, biciklizma i veslanja, već uveli restrikcije, drugi su dozvoljavali učešće transrodnih žena uz uslov snižavanja nivoa testosterona. Nova pravila takođe utiču na sportiste sa razlikama u polnom razvoju, koji mogu imati kombinovane muške i ženske karakteristike.
Jedan od poznatih primera takvih sportista je dvostruka olimpijska šampionka na 800 metara, Kaster Semenja, koja ima XY hromozome. Ranija pravila su dozvoljavala takmičenje osobama sa ovim stanjem u ženskoj konkurenciji, pod uslovom da nisu prošle muški pubertet i da su održavale nivo testosterona u propisanim granicama.
U svetlu ovih novih pravila, očekuje se da će se otvoriti nova pitanja o pravima i pravednosti u sportu. Mnogi smatraju da je važno zaštititi integritet ženskih sportova, dok drugi ističu da bi transrodne osobe trebalo da imaju pravo na takmičenje. Ova odluka MOK-a može dovesti do daljih rasprava i analiza u budućnosti, s obzirom na kompleksnost pitanja identiteta, biologije i sportskih pravila.
Kao što je MOK naglasio, odluka o isključivanju bioloških muškaraca iz ženskih disciplina je zasnovana na medicinskim istraživanjima i želji da se obezbedi pravedno takmičenje. Međutim, kako se budu razvijale diskusije oko ovih tema, moguće je da će se pojaviti i novi izazovi i dileme koje će zahtevati dodatnu pažnju i preispitivanje. U svakom slučaju, odluka MOK-a će sigurno oblikovati budućnost sporta i njegovih pravila u godinama koje dolaze.
