U oktobru 2023. godine, inflacija u zemljama regiona pokazuje zanimljive trendove, a statistički podaci ukazuju na to da je Crna Gora zabeležila višu stopu inflacije u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. Ovi podaci ukazuju na ekonomske izazove sa kojima se suočavaju različite zemlje na Balkanu, a njeni uzroci mogu biti višestruki, od globalnih ekonomskih faktora do unutrašnjih problema.
U Bosni i Hercegovini, inflacija se stabilizovala, ali i dalje ostaje na visokom nivou, što predstavlja problem za domaćinstva i potrošače. Naime, inflacija na godišnjem nivou u Bosni i Hercegovini iznosi oko 10,5%, dok je u Crnoj Gori dostigla 13,2%. Ovaj podatak naglašava razlike između dva suseda i može imati značajne posledice na ekonomske politike i životni standard građana.
Uzrok ovih inflacionih pritisaka može se delimično objasniti globalnim ekonomskim trendovima, kao što su rast cena energenata i hrana, koji su posebno bili izraženi tokom 2022. i 2023. godine. Naime, globalna kriza snabdevanja i povećanje troškova proizvodnje doprinose rastu cena proizvoda i usluga. U Bosni i Hercegovini, visoka inflacija se može povezati i sa slabijom proizvodnjom i visokim nivoom nezaposlenosti, što dodatno otežava ekonomski oporavak.
Pored inflacije, drugi važan faktor je i kupovna moć građana. U Bosni i Hercegovini, plate su u proseku niže nego u Crnoj Gori, što znači da se građani suočavaju sa većim izazovima kada je reč o pokrivanju osnovnih životnih potreba. Na primer, troškovi stanovanja i hrane čine značajan deo mesečnih troškova, a sa rastom cena, mnogi građani se bore da održe svoj životni standard.
S obzirom na sve ove faktore, vlasti u Bosni i Hercegovini suočavaju se sa izazovima u pokušaju da smanje inflaciju. Ekonomisti savetuju vlade da preduzmu mere koje bi mogle da stabilizuju ekonomiju, kao što su investiranje u proizvodnju, podsticanje izvoza i smanjenje poreskog opterećenja na domaće preduzetnike. Takođe, važno je raditi na poboljšanju infrastrukture i obrazovanja kako bi se stvorili uslovi za dugoročni ekonomski rast.
U međuvremenu, Crna Gora, koja se suočava sa višom inflacijom, takođe mora da preispita svoje ekonomske politike. U ovoj zemlji, turizam igra ključnu ulogu u ekonomiji, a promene u globalnim trendovima i potražnji za turističkim uslugama mogu značajno uticati na inflaciju. Na primer, ukoliko dođe do smanjenja broja turista ili promene u njihovim potrošačkim navikama, to može dodatno pogoršati inflacione pritiske.
Ukratko, trenutna inflacija u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori predstavlja ozbiljan izazov za obe zemlje. Dok Crna Gora beleži veću stopu inflacije, Bosna i Hercegovina se suočava sa problemima niske kupovne moći i visokih troškova života. Da bi se suočili s ovim izazovima, vlade obe zemlje treba da preduzmu proaktivne mere koje će podstaći ekonomski rast, smanjiti inflaciju i poboljšati životni standard građana. U suprotnom, mogu se suočiti s daljim ekonomskim problemima i nezadovoljstvom stanovništva, što može imati i političke posledice. Ekonomska stabilnost je ključna za prosperitet regiona, a svaka zemlja mora raditi na unapređenju svojih ekonomskih politika u skladu sa globalnim trendovima.
