ZAGREB – Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) mogle bi imati značajan finansijski uticaj na Hrvatsku, procenjuje se da bi gubitak mogao iznositi čak 18 miliona evra ako sankcije ostanu na snazi do kraja godine. Ove informacije izneo je Stjepan Adanić, predsednik Uprave Jadranskog naftovoda (JANAF), u emisiji „I mreži Prvog“ Hrvatskog radija.
Sankcije su stupile na snagu nedavno i, kako navodi Adanić, one predstavljaju ozbiljan problem za JANAF, koji se oslanja na poslovanje sa NIS-om. Naftna industrija Srbije je ključni partner JANAF-a, čije poslovanje sa srpskom firmom čini više od 30 posto njegovih prihoda.
Adanić je naglasio da su sankcije za JANAF značajan gubitak, te da se nadaju da će do kraja godine doći do rešenja koje će omogućiti nastavak poslovanja sa NIS-om. „To je naš gubitak od 18 miliona evra do kraja godine, ako se sankcije održe. Mi se ipak nadamo da će pre kraja godine NIS sa Amerikancima i Rusima naći neko rešenje“, rekao je Adanić.
Sankcije koje su nametnute NIS-u deo su šireg paketa mera usmerenih protiv Rusije zbog njenog delovanja na međunarodnoj sceni, a posebno zbog rata u Ukrajini. Ove mere su deo napora da se smanji ekonomska snaga Rusije i njenog uticaja u regionu, a Hrvatska, kao članica Evropske unije, podržava ove inicijative.
Naftna industrija Srbije, koja je u vlasništvu ruskog Gazproma, igra ključnu ulogu u snabdevanju energijom ne samo Srbije već i susednih zemalja. Prema podacima, NIS je jedan od najvećih dobavljača naftnih derivata u regionu, a njegovo poslovanje sa JANAF-om je bilo od vitalnog značaja za funkcionisanje hrvatskog naftnog sektora.
Adanić je takođe istakao da se JANAF suočava sa izazovima u pogledu diversifikacije svojih poslovnih partnera kako bi ublažio negativne posledice sankcija. Prema njegovim rečima, potrebno je razmotriti alternativne izvore snabdevanja i potencijalne nove partnere kako bi se smanjila zavisnost od NIS-a.
Stručnjaci ukazuju da sankcije mogu dovesti do povećanja cena nafte i naftnih derivata u regionu, što bi dodatno opteretilo potrošače i preduzeća. U tom kontekstu, Hrvatska bi mogla da se suoči sa inflacionim pritiscima, posebno u sektoru transporta i energetike.
Ova situacija takođe postavlja pitanje o stabilnosti i sigurnosti energetskih snabdevanja u regionu, s obzirom na to da su mnoge zemlje, uključujući Hrvatsku, već ranije izrazile zabrinutost zbog zavisnosti od ruskih energetskih resursa. U tom smislu, hrvatska vlada istražuje mogućnosti za diversifikaciju svojih izvora energije kako bi smanjila rizik od potencijalnih prekida snabdevanja.
U međuvremenu, JANAF nastavlja da prati razvoj situacije i radi na strategijama koje će omogućiti očuvanje poslovanja u teškim uslovima. Adanić je izrazio nadu da će doći do dijaloga između NIS-a i američkih vlasti, te da će se pronaći rešenje koje će omogućiti nastavak saradnje.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se sankcije ne odnose samo na ekonomski aspekt, već i na političku dinamiku u regionu. Mnoge države, uključujući Hrvatsku, moraju balansirati između svojih ekonomskih interesa i obaveza prema međunarodnim normama i pravilima.
Kako se situacija razvija, biće važno pratiti dalje korake NIS-a i JANAF-a, kao i potencijalne promene u političkom okruženju koje bi mogle uticati na buduće poslovanje.
