Predsednica Mehanizma za krivične sudove u Hagu, Grasijela Gati Santana, odbila je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu Dragomira Miloševića, srpskog haškog osuđenika i bivšeg generala Vojske Republike Srpske. Milošević, koji ima 83 godine, izdržava kaznu od 29 godina zatvora u Estoniji. Ova odluka doneta je zbog nedostatka ubedljivih humanitarnih razloga koji bi opravdali njegovo puštanje.
Milošević je izdržao dve trećine svoje kazne do marta 2024. godine i odmah nakon toga podneo je zahtev za prevremeni otpust. Međutim, njegov zahtev je odbijen u decembru iste godine. U novom zahtevu, podnetom 16. maja 2024. godine, Milošević je naveo da mu se zdravlje pogoršalo i da zahteva konstantno praćenje i brigu, koja se ne može obezbediti u zatvoru. Istakao je razne zdravstvene probleme i poremećaje koje ima, koji mu otežavaju komunikaciju.
Zatvorski lekari u Estoniji su, međutim, izvestili sud u Hagu da Milošević doživljava promene vezane za starenje, ali da je pod redovnim lekarskim nadzorom i fizički sposoban da samostalno upravlja svojim životom. Iako su naveli da je njegovo stanje zdravstveno opravdano za prevremeno puštanje, Santana je smatrala da to nije dovoljno.
U obrazloženju svoje odluke, Santana je istakla da poodmakla starost i loše zdravlje nisu dovoljni bez daljeg dokazivanja postojanja akutne krize ili životno ugrožavajućeg medicinskog stanja. Ona je zaključila da njegovo stanje ne dostiže stepen ozbiljnosti koji bi činio njegovo dalje zatvaranje neprikladnim, s obzirom na adekvatnost medicinske nege koju dobija.
U odluci Haga, sve bolesti i zdravstveni problemi koje Milošević ima su redigovani i ne objavljuju se u javnosti, što dodatno komplikuje situaciju. Ova odbijajuća odluka dolazi u trenutku kada se u svetu sve više raspravlja o ljudskim pravima i postupanju prema starijim zatvorenicima, posebno u kontekstu njihovog zdravlja.
Milošević je bio jedan od ključnih komandanata tokom rata u Bosni i Hercegovini i osuđen je za ratne zločine, uključujući zločine protiv čovečnosti. Njegova presuda izazvala je brojne kontroverze i polarizovala javno mnjenje, kako u Srbiji, tako i u međunarodnoj zajednici. Odbijanje zahteva za prevremeno puštanje na slobodu dodatno komplikuje njegovu situaciju i potencijalno produžava njegov boravak u zatvoru, uprkos njegovoj starosti i zdravstvenim problemima.
Mnogi pravni stručnjaci smatraju da bi trebalo razmotriti humanitarne aspekte slučajeva poput Miloševićevog, posebno s obzirom na starost i zdravstveno stanje zatvorenika. Ipak, međunarodne pravne institucije, poput Mehanizma za krivične sudove, često se suočavaju sa teškim odlukama koje zahtevaju balansiranje između pravde, sigurnosti i ljudskih prava.
U ovom konkretnom slučaju, odluka Santane može biti viđena kao nedostatak empatije prema starijim zatvorenicima, dok drugi mogu smatrati da je pravda ispoštovana s obzirom na težinu zločina za koje je Milošević osuđen. Ova situacija ponovo otvara pitanja o pravu na ljudsko dostojanstvo i adekvatnu zdravstvenu negu za zatvorenike, kao i o načinu na koji se međunarodne pravne institucije nose sa pitanjima starosti i zdravlja zatvorenika.
Kako se debata o pravdi i ljudskim pravima nastavlja, slučaj Dragomira Miloševića ostaje u centru pažnje, podsećajući nas na kompleksnost i izazove koje donosi proces suočavanja sa prošlošću i pravdom u postkonfliktnim društvima.
