Teška saobraćajna nesreća koja se dogodila 23. novembra 2025. godine kod Međuvršja, u kojoj su izgubili živote Ana Radović (20) i Aleksandar Masalušić (37), potresla je čitavu javnost. Ova tragedija na magistralnom putu kod Čačka otvorila je brojna pitanja o bezbednosti u saobraćaju i mogućim uzrocima nesreće.
U Jutarnjem programu na Prva TV gostovao je Boris Antić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, koji je analizirao okolnosti nesreće. Antić je istakao da je potvrđeno da su nastradali na licu mesta, što ukazuje na ozbiljnost povreda koje su pretrpeli. Prema njegovim rečima, najčešći uzroci smrtnih slučajeva u saobraćaju su nagle promene brzine, pri čemu se telo vozača ili putnika suočava sa silama koje ne može da izdrži. On je naglasio da ljudi često greše kada misle da se smrt u saobraćaju dešava samo usled vidljivih povreda, dok unutrašnje povrede mogu biti smrtonosne i bez očiglednih spoljnih znakova.
Profesor Antić je takođe objasnio proceduru koja se sprovodi nakon teških saobraćajnih nesreća. Na mesto nesreće izlazi javni tužilac koji vodi istragu, kao i ekipa saobraćajne policije koja prikuplja dokaze. Uključuje se i sudsko-medicinsko veštačenje, a ukoliko je potrebno, i mašinsko veštačenje. Ova procedura je ključna za razumevanje uzroka nesreće i za eventualno utvrđivanje odgovornosti.
Jedan od važnih detalja koje je Antić istakao jeste da nesreće mogu biti sprečene ako se unaprede bezbednosni faktori na putevima. On je ukazao na to da je potrebna analiza puteva i okruženja kako bi se smanjile posledice u slučaju nezgode. U ovom konkretnom slučaju, spominjana je zaštitna ograda koja nije ispunjavala svoju funkciju. Fotografije sa mesta nesreće pokazuju da je ograda bila deformisana i niske visine, što je moglo doprineti ozbiljnim povredama. Antić je izrazio uverenje da bi, da je ograda bila adekvatna, posledice nesreće bile znatno blaže.
Pored profesionalnog osvrta, ova tragedija je izazvala i emotivnu reakciju javnosti, posebno među prijateljima i porodicama žrtava. Ana Radović i Aleksandar Masalušić su bili mladi ljudi koji su imali ceo život pred sobom, a njihova smrt je podstakla mnoge da preispitaju bezbednost na putevima i važnost poštovanja saobraćajnih propisa.
Prema izveštajima, telesa Anu Radović i Aleksandra Masalušića pronađena su tri dana nakon nesreće, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije. Ova nesreća je, nažalost, još jedan u nizu tragičnih događaja na srpskim putevima koji postavljaju pitanje koliko je potrebno učiniti više za bezbednost vozača i pešaka.
Na kraju, profesor Antić je pozvao na hitnu akciju kada je reč o unapređenju infrastrukture i pravilnika koji regulišu saobraćaj. On je naglasio da bi svi relevantni faktori trebali raditi zajedno na smanjenju rizika na putevima. S obzirom na sve veći broj saobraćajnih nesreća, važno je edukovati vozače, kao i unaprediti tehničke aspekte puteva kako bi se očuvala sigurnost svih učesnika u saobraćaju.
Ova tragedija nas podseća na krhkost života i potrebu za većom pažnjom kada su u pitanju pravila bezbednosti na putevima. U tom smislu, odgovornost svake osobe je da doprinosi bezbednijem okruženju na putevima, bilo kao vozač, pešak ili kao učesnik u saobraćaju.
