Popodnevni talas gužvi u Beogradu je već počeo da se formira, a saobraćaj se iz minuta u minut sve više usporava. Kako se bliži kraj radnog dana, kolone se šire na najopterećenijim gradskim pravcima. Pojedina mesta su toliko zagušena da se vozila kreću brzinom pešaka. Gužve se postepeno povećavaju, a očekuje se da će popodnevni špic trajati sve duže kako se približava večernji period.
Kao i obično, najkritičnija tačka je most Gazela, gde se vozila kreću usporeno u oba smera. Zastoja ima i na drugim delovima grada, a prema snimcima sa gradskih kamera, na većini ključnih saobraćajnica automobili napreduju sporo. Na nekim mestima kolone se uopšte ne pomeraju, što dodatno otežava situaciju. Na auto-putu se beleži zakrčenje koje se proteže od skoro Zmaja pa do Dušanovca, što je već postalo uobičajeno za ovaj deo dana.
Pančevački most je takođe „u crvenom“ u smeru ka gradu, a crvene zone su prisutne i na Autokomandi, kao i na svim prilazima ovom čvorištu, koje je tradicionalno jedno od najopterećenijih u Beogradu. Na Brankovom mostu trenutno nema velikih gužvi, ali se zastoji formiraju u traci koja vodi ka centru. Ova situacija je tipična u prepodnevnim i popodnevnim satima.
Gužve se počinju formirati i na mostu preko Ade, gde se saobraćaj zadržava u delu koji vodi ka centru, kao i na Plavom mostu, ali samo u jednom pravcu. Zastoji se beleže i u samom centru grada – Nemanjina i Takovska ulica su već zakrčene, a vozila se kreću znatno sporije nego uobičajeno. Prema podacima sa gradskih kamera, gužvi ima i na Novom Beogradu, posebno na potezima koji vode ka mostovima i glavnim bulevarima.
Kao dodatna potvrda zagušenja, Google Maps prikazuje brojna usporenja i crvene zone na saobraćajnicama širom grada, što ukazuje da je popodnevni špic uveliko počeo i da se u narednim satima može očekivati dodatno povećanje gustine saobraćaja. Ove gužve su postale svakodnevna pojava u Beogradu, posebno u vreme kada se završava radni dan.
Tokom popodneva, vozači često moraju da računaju na značajna kašnjenja, što dovodi do frustracija i stresa. S obzirom na to da Beograd raste, a broj automobila se povećava, gužve će verovatno postati još izraženije u budućnosti. Grad bi mogao razmotriti alternativne načine prevoza, kao što su povećanje broja javnog prevoza, biciklističkih staza ili čak podsticanje korišćenja električnih skutera kako bi se olakšao saobraćaj.
U međuvremenu, vozači su primorani da se prilagode situaciji i planiraju svoje rute unapred. Mnogi se oslanjaju na aplikacije za navigaciju koje im pomažu da izbegnu najzagušenije pravce, ali čak i sa tim, ponekad se ne može izbeći dug čekanje u saobraćaju.
Pored toga, neki vozači biraju alternativne puteve kako bi izbegli gužve, ali to često dovodi do dodatnog opterećenja na manje korišćenim putevima. U svakom slučaju, Beograd se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura i upravljanje gužvama, a rešenja će biti ključna za poboljšanje svakodnevnog života građana.
Na kraju, važno je napomenuti da gužve ne utiču samo na vozače, već i na pešake i bicikliste, koji takođe trpe posledice usporenog saobraćaja. U narednim godinama, Beograd će morati da pronađe načine da poboljša saobraćajnu situaciju kako bi osigurao bolju kvalitetu života za sve svoje stanovnike.
