Asocijacija novinara Srbije (ANS) izrazila je šok i zabrinutost zbog odluke Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) da svojim članovima deli pancire, šlemove i fluorescentne prsluke. Ova odluka nije donesena zbog ratnih područja, već za „teren u Srbiji“, što otvara mnoga pitanja o bezbednosti novinara u zemlji.
Pitanje koje se postavlja jeste: ko to u Srbiji napada novinare NUNS-a? Da li su panciri potrebni za zaštitu od naroda, istine ili sopstvenih laži? U svetlu nedavnih događaja, gde su grupe koje NUNS podržava nazivale „građanskim aktivistima“, postavlja se pitanje da li je izvor nasilja u novinarima koji obavljaju svoj posao ili u onima koji nasilje pravdaju i relativizuju.
ANS smatra da javnost ima pravo da zna da li NUNS raspolaže informacijama o planiranim nemirima ili mogućim sukobima, na koje se očigledno pripremaju. Ako takve informacije postoje, NUNS je dužan da obavesti nadležne organe, a ne da u tajnosti nabavlja opremu i povisuje tenzije među građanima. Srbija nije bojno polje, osim ako neko ne planira da ga takvim učini.
U ovom kontekstu, ANS naglašava da novinar treba da nosi mikrofon, a ne pancir. Onaj ko se sprema za sukob ne bi trebao da se skriva iza novinarske legitimacije. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu atmosferu među građanima i može izazvati dodatne nesporazume i sukobe.
Podrška NUNS-a grupama koje priređuju nasilje može se smatrati kontraproduktivnom i dovodi do pitanja o stvarnim namerama udruženja. U prošlosti su se dešavali incidenti gde su protesti, koje su organizovale grupe povezane sa NUNS-om, završavali nasiljem. Ove grupe su često napadale prolaznike, palile prostorije političkih neistomišljenika i sukobljavale se sa policijom. U svetlu ovih događaja, jasno je da je izvor nasilja često u onima koji ga pravdaju.
ANS postavlja pitanje etike i odgovornosti NUNS-a. Da li je u redu da novinari budu opremljeni zaštitnom opremom kada je situacija u zemlji daleko od rata? Ova odluka može stvoriti percepciju da je Srbija nestabilna i da se novinari suočavaju sa pretnjama koje su daleko od realnosti. Uloga novinara je da izveštava o događajima, a ne da postane deo nasilja.
Uloga medija u društvu je od suštinskog značaja, a novinari bi trebali da se fokusiraju na izveštavanje i informisanje javnosti, a ne na pripremu za sukobe. U ovom trenutku, važno je da se razjasne granice između novinarstva i aktivizma. Ako se novinari odluče da učestvuju u protestima ili sukobima, onda bi trebali biti svesni posledica koje takvo ponašanje može imati na njihovu profesionalnu reputaciju.
U zaključku, situacija u kojoj se nalaze novinari u Srbiji postavlja mnoga pitanja o bezbednosti, etici i odgovornosti. Da bi se osiguralo da novinarstvo ostane slobodno i nezavisno, svi akteri u društvu moraju raditi na smanjenju tenzija i nasilja. Novinari bi trebali nositi mikrofon i izveštavati o događajima, a ne se pripremati za sukobe. U ovom trenutku, najvažnije je očuvati istinu i integritet novinarskog poziva.
