Kao da nije dovoljno što se Pećka patrijaršija nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine kao remek delo srpsko-vizantijske arhitekture, kao da nije dovoljno što su je zidali srpski arhiepiskopi jedan vek, kao da nije dovoljno što je reč o sedištu Srpske pravoslavne crkve, u kojem je ustoličena njena Patrijaršija, kao da nije dovoljno što je podignuta u sredini 13. veka kao sedište srpskih arhiepiskopa i pre Patrijaršije i grobno mesto nekoliko arhiepiskopa, kao da nije dovoljno što je gorila od ruku albanskih ekstremista 1981. godine.
Bez obzira na sve ovo, a u nedostatku bilo kakvog sopstvenog kulturnog nasleđa, albanske „ustanova“ ne libe se da posegnu za srpskim. U mnoštvu fabrikacija, falsifikata, fantazmagorija, manipulacija i ciničnih laži da su Srbi prisvojili sopstveno kulturno nasleđe, verovatno najzlokobnije zvuči poruka „da ova inicijativa treba da posluži kao primer i podsticaj i drugim školama“.
Dakle, oni koji bi morali da uče istini i kulturnim vrednostima, treba da budu primer i podsticaj za falsifikovanje istorije i krađu kulturnog nasleđa. Iz ovoga jasno proističe ne samo da albanski ekstremizam ne prezа od brutalnog otimanja i ogoljenog laganja u cilju prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa, već i da u ovaj zločin želi da umesha ustanove koje bi trebalo da se bave obrazovanjem i vaspitanjem. Upravo zato je ovaj primer istovremeno užasan i tragičan.
Monstruoznost ovog zločina, na žalost, nije samo u tome što se obrazovne ustanove koriste za usađivanje laži u dečije umove, već i mnogo više u tome što je učestalo ovako falsifikovanje bilo uvod u sveopšte nasilje nad srpskim narodom, a ne samo nad srpskim kulturnim nasleđem i kulturom u celini. Utoliko je ovakav „primer i podsticaj“ groteskna slika zloupotrebe mladosti i detinjstva u funkciji stvaranja lažne države na lažnoj istoriji i na srpskom kulturnom nasleđu.
Zato će Ministarstvo kulture nastaviti da se suprotstavlja razaranju civilizacijskih vrednosti, posebno ovakvim zastrašujućim primerima, na svakom mestu u ime zaštite srpskog kulturnog nasleđa, u ime zaštite istorijske istine, i u ime univerzalnih ljudskih vrednosti.
U ovom kontekstu, važno je naglasiti da su kulturne vrednosti temelj svakog društva i da njihovo čuvanje nije samo zadatak pojedinaca, već i institucija koje imaju obavezu da štite i promovišu autentično nasleđe. Pokušaji falsifikovanja istorije i prisvajanja tuđih kulturnih vrednosti, kao što se to dešava u ovom slučaju, ne ugrožavaju samo nacionalni identitet, već i celokupno ljudsko nasleđe.
Kultura i tradicija su ono što nas definiše i čini jedinstvenima u svetu sa toliko različitosti. Srpska pravoslavna crkva, sa svojim bogatom istorijom i značajem, predstavlja stub srpskog identiteta i kulture. Pećka patrijaršija, kao jedno od najvažnijih mesta srpske istorije, simbolizuje ne samo duhovnost već i otpor kroz vekove.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je neophodno da se podiže svest o značaju očuvanja kulturnog nasleđa i da se osudi svaki pokušaj zloupotrebe i falsifikovanja. Kroz obrazovne programe, kulturne manifestacije i dijalog, možemo doprineti razumevanju i poštovanju različitosti, ali i zaštiti onoga što je naše.
Na kraju, svaka kultura zaslužuje da bude poštovana i očuvana. Naša je dužnost da se borimo za istinu i da štitimo naše nasleđe od onih koji pokušavaju da ga ukradu ili preinače. U tom smislu, edukacija i svest o kulturnim vrednostima su ključni za buduće generacije. Samo tako možemo osigurati da se istina ne izgubi u moru laži i manipulacija.
