Dragoljub M. (57) je saslušan u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu zbog sumnje da je 15. oktobra 2024. godine ubio svoju vanbračnu partnerku D.C. u naselju Leštane, opština Grocka. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, posebno zbog težine krivičnog dela koje mu se stavlja na teret.
Na saslušanju, Dragoljub M. je negirao da je izvršio teško ubistvo, ali tužilaštvo je, nakon saslušanja, predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da mu odredi pritvor. Razlog za pritvor je pre svega zaštita svedoka, kao i mogućnost da bi mogao ponoviti krivično delo. Prema zakonu, za ubistvo koje mu se stavlja na teret propisana je kazna zatvora od preko deset godina, što dodatno povećava ozbiljnost situacije.
Prema informacijama iz istrage, postoji osnov sumnje da je Dragoljub M. fizički napao D.C. u ranim jutarnjim časovima 15. oktobra. U tom trenutku, njih dvoje su živeli zajedno od 2022. godine. Kako se navodi, Dragoljub je oborio D.C. na krevet i potom joj šakama stezao vrat, što je dovelo do njene smrti. Ovaj postupak je dodatno naglašavao stravičnu prirodu zločina i postavlja pitanja o nasilju unutar partnerskih odnosa.
Slučaj Dragoljuba M. nije izolovan i ukazuje na širu problematiku nasilja nad ženama koja je prisutna u društvu. Statistike pokazuju da je nasilje u porodici jedan od najčešćih oblika nasilja, a mnoge žrtve se suočavaju sa teškoćama prilikom prijavljivanja zlostavljanja. U ovom konkretnom slučaju, s obzirom na to da je D.C. bila partnerka Dragoljuba M., može se pretpostaviti da je postojalo dugotrajno zlostavljanje pre nego što je došlo do tragičnog ishoda.
U poslednjim godinama, društvo je sve više svesno problema nasilja nad ženama, a organizacije za zaštitu žrtava rade na podizanju svesti o ovom pitanju. Mnogi stručnjaci smatraju da je važno ne samo procesuirati počinioce nasilja, već i raditi na edukaciji i prevenciji, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
U ovom slučaju, pritvor Dragoljubu M. je od suštinske važnosti kako bi se osigurala sigurnost svedoka i spriječilo eventualno ponavljanje krivičnih dela. Takođe, važno je da se procesuiranje ovakvih slučajeva odvija brzo i efikasno, kako bi se pokazalo da je društvo odlučno u borbi protiv nasilja.
Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za jačim zakonima i zaštitnim merama za žrtve nasilja u porodici. Mnoge žene se često osećaju bespomoćno i preplašeno da prijave zlostavljanje, bojeći se osvetničkih postupaka svojih partnera. Potrebno je uspostaviti mehanizme koji će omogućiti ženama da se osećaju sigurno dok traže pomoć, kao i pružiti resurse za podršku žrtvama.
U zaključku, slučaj Dragoljuba M. je tragičan primer nasilja u partnerskim odnosima koje zahteva hitnu reakciju društva. Osnaživanje žena, kao i unapređenje pravnog sistema u borbi protiv nasilja, ključni su koraci ka stvaranju sigurnijeg okruženja za sve. Jasna i efikasna komunikacija između institucija, organizacija za zaštitu žrtava i samog društva može doprineti smanjenju nasilja i zaštiti onih koji su najranjiviji.
