Saslušanjem Dragomira Vasiljevića, veštaka telekomunikacijske struke, danas je pred Višim sudom u Beogradu nastavljen postupak protiv Zorana Marjanovića, koji je optužen da je 2. aprila 2016. godine na nasipu u Borči usmrtio svoju suprugu Jelenu. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a tokom suđenja se razmatraju ključni dokazi koji bi mogli uticati na ishod postupka.
Tokom razmatranja Vasiljevićevog veštačenja, stručni saradnik odbrane, Bojan Komarica, istakao je da se prvobitni izveštaj veštaka iz januara 2018. godine značajno razlikovao od njegovih kasnijih tvrdnji. Naime, Vasiljević je tada kategorično tvrdio da je Marjanovićev telefon bio nedostupan, dok je vremenom promenio svoj stav, sugerišući mogućnost da je telefon bio u avio-režimu, u aluminijskoj foliji ili da mu je izvađena baterija. Komarica je naglasio da to nije moguće kod tog modela telefona.
On je takođe ukazao na to da se Vasiljevićevo veštačenje kosi sa izveštajem stručnjaka iz „Telekoma“, koji su preporučili da se obezbedi Marijanovićev telefon ili drugi uređaj istog modela radi boljih rezultata veštačenja. Komarica je istakao da bi, posmatrajući ponašanje telefona na terenu, bilo moguće utvrditi promene u signalu i detektovati uređaj, što Vasiljević nije uradio. Prema njegovim rečima, jedini način da se utvrdi stanje bio bi kroz merenja kako Zoranovog tako i Jeleninog telefona, a ne preko aplikacije koju je koristio Vasiljević.
U nastavku suđenja, koje je zakazano za 14. jul, Vasiljević će sudu izložiti kada je, prema njegovom nalazu, zabeležena poslednja komunikacija optuženog pre nego što se njegov telefon gubi sa mreže u 16:36. Sudija je naglasila važnost ovog odgovora, bilo da se radilo o poslatoj poruci ili uputenom pozivu, a planirano je i da se pregledaju fotografije sa kamera u blizini mesta događaja.
Odgovarajući na brojna pitanja, veštak Vasiljević je istakao da je Marjanovićev mobilni telefon bio „nevidljiv“ 26 minuta. Prema njegovim rečima, nasip u Borči je u zoni niskog signala, uprkos prisustvu različitih baznih stanica. Napomenuo je da se signal stalno menjao, ali da Marjanovićev telefon nije bio uključen, te da nije bilo promena u njegovom signalu.
Vasiljević je naveo da je telefon Jelene Marjanović u periodu između 16:38 i 17:04 više od 20 puta birao ili menjao baznu stanicu, dok Zoranov telefon nije nijednom uradio to u istom periodu. Zoranov telefon se ponovo povezao sa mrežom tek u 17:04, kada je zabeležen poziv. Vasiljević je istakao da je Zoran imao „deluks“ model telefona sa aluminijumskim okvirom, koji je bio poznat po odličnom prijemu signala, dok je Jelenin telefon bio niže srednje klase.
Ovaj slučaj ponovo otvara pitanja o kvalitetu i tačnosti forenzičkih veštačenja u krivičnim postupcima, kao i o tome kako različiti aspekti tehnologije mogu uticati na ishod suđenja. Uloga telekomunikacijskih dokaza postaje sve važnija u modernim krivičnim istragama, a postupci veštačenja moraju biti rigorozni i precizni kako bi se osiguralo da se istina dođe do izražaja.
Kako suđenje napreduje, mnogi će pratiti dalji razvoj situacije, a posebno šta će Vasiljević izneti na sledećem ročištu. S obzirom na kompleksnost slučaja i osjetljivost dokaza, očekuje se da će se u narednim mesecima pojaviti još novih informacija koje bi mogle značajno uticati na ishod ovog slučaja.
