Savet ministara Bosne i Hercegovine (BiH) je na današnjoj sednici usvojio Nacrt budžeta za ovu godinu, dok odluka o uspostavljanju kancelarije glavnog pregovarača sa Evropskom unijom (EU) nije prošla. Ova odluka izazvala je različite reakcije među članovima Saveta, koji su ukazali na važnost uspostavljanja takve kancelarije u kontekstu evropskih integracija.
Nacrt budžeta koji je usvojen predstavlja novi tekst zakona o budžetu institucija i međunarodnih obaveza BiH za ovu godinu. Usvojeni budžet uključuje i određene mere koje se odnose na pomoć zaposlenima u institucijama na nivou BiH. Prema informacijama, svi zaposleni dobiće po 1.000 KM kao jednokratnu pomoć.
Odluka o uspostavljanju kancelarije pregovarača sa EU je bila na dnevnom redu, ali nije dobila potrebnu podršku. Ova kancelarija bi se smatrala ključnom za efikasnije vođenje pregovora sa EU, s obzirom na to da je BiH na putu ka članstvu u ovoj zajednici. Članovi Saveta ministara su istakli da je važno da se nastavi sa reformama i jačanjem institucionalnog kapaciteta, ali su se pojavili i nesuglasici o samom načinu na koji bi kancelarija trebalo da funkcioniše.
Prema rečima ministra finansija, usvojeni budžet je rezultat dugotrajnih pregovora i kompromisa između različitih političkih stranaka. On je naglasio da je budžet usmeren na razvoj ključnih sektora kao što su zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura, ali da će se suočiti sa izazovima u realizaciji zbog nedostatka sredstava i uslova na tržištu.
Ministar za evropske integracije je izrazio zabrinutost zbog odbijanja odluke o kancelariji pregovarača, naglašavajući da je ovakva kancelarija neophodna kako bi se ojačao kapacitet BiH za pregovaranje sa EU. On je dodao da se bez adekvatne podrške i organizacije teško može očekivati napredak na putu ka EU.
S obzirom na složenu političku situaciju u zemlji, članovi Saveta su se suočili s teškim odlukama prilikom sastavljanja budžeta. Postoje različiti interesi i pritisci sa svih strana, što dodatno otežava postizanje konsenzusa. Ipak, usvajanje budžeta predstavlja pozitivan korak ka stabilizaciji finansija i omogućava nastavak rada institucija.
U međuvremenu, građani BiH očekuju da će jednokratna pomoć od 1.000 KM pomoći da se ublaže posledice ekonomske krize koja je dodatno pogoršana pandemijom COVID-19. Ova pomoć bi mogla doneti olakšanje brojnim zaposlenima koji su se suočili sa finansijskim poteškoćama.
Iako je usvojen budžet, brojni izazovi ostaju pred BiH, a posebno u oblasti evropskih integracija. Odbijanje odluke o kancelariji pregovarača može se smatrati znakom političke nestabilnosti i nesigurnosti u zemlji, što može negativno uticati na međunarodni ugled BiH. Članstvo u EU ostaje jedan od prioriteta, ali put ka tom cilju zahteva jedinstvo i saradnju svih političkih aktera, što trenutno nije slučaj.
S obzirom na sve navedeno, budućnost BiH u kontekstu evropskih integracija ostaje neizvesna, a potrebne su dodatne inicijative i dijalog među političkim liderima kako bi se osigurao napredak i postigla stabilnost. Građani, koji se nadaju boljim uslovima života, očekuju da će njihovi lideri preuzeti odgovornost i raditi na unapređenju situacije u zemlji.
