Tomas Man, veliki nemački pisac, istaknuti protivnik nacizma, preminuo je 12. avgusta 1955. godine, ostavljajući iza sebe bogato književno nasleđe. Njegov prvi roman „Budenbrokovi“, objavljen 1901. godine, predstavljao je njegov ulazak na književnu scenu, iako u početku nije dobio očekivanu pažnju. Tek kasnija izdanja ovog dela donela su mu šire priznanje. Man je 1929. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koja je bila dodeljena zbog „Budenbrokovih“, dok je njegov drugi značajan roman „Čarobni breg“ doživeo pomešane kritike, čak i od onih koji su mu dodelili Nobelovu nagradu.
Man je bio izraziti individualist, koji se nije uklapao u bilo kakve književne grupe i odavao je utisak rezervisanosti prema ljudima. Njegova dela često su bila plod ličnih iskustava, a mnogi njegovi likovi su bili inspirisani stvarnim osobama iz njegovog života. Njegovo pisanje je bilo blago kritičko i ironično, što je dovelo do neprijateljstava sa ljudima koji su se prepoznali u njegovim kritikama. U rodnom Libeku, Man je posle objavljivanja „Budenbrokovih“ postao gotovo omrznut.
Tokom ranih pedesetih godina, suočavao se sa pretećim pismima zbog svojih stavova o nacističkom režimu, a u Vašingtonu je bio saslušavan od strane kongresnog komiteta zbog svojih „neameričkih“ stavova. Ovi događaji su doprineli njegovoj odluci da se 1951. vrati u Evropu, iako je bio američki državljanin. Ostatak svog života proveo je u Švajcarskoj, uživajući u povremenim putovanjima po Nemačkoj.
Tomas Man rođen je 6. juna 1875. godine u Libeku, gradu bogate trgovačke tradicije. Njegov otac bio je uspešan trgovac i senator, dok je njegova majka imala delimično portugalsko poreklo. Manovo detinjstvo bilo je srećno i privilegovano, ali se sve promenilo posle očeve smrti 1891. godine. Iako je škola bila neprivlačna, pisanje ga je privlačilo od malih nogu. Njegova prva pisanja objavljena su u školskom časopisu, i već tada se predstavljao kao „lirsko dramski pesnik“.
Nakon preseljenja u Minhen, Man je započeo karijeru kao novinar, ali je brzo odlučio da se posveti književnosti. U Italiji je s bratom Hajnrihom napisao nekoliko novela, i započeo rad na „Budenbrokovima“. Njegovi raniji stavovi bili su reakcionarni, a podržavao je nemački imperijalizam i ratne napore u Prvom svetskom ratu. Tokom Vajmarske Nemačke, Man se sve više izjašnjavao za republiku i liberalizam.
„Budenbrokovi“ su prvi put objavljeni 1901. godine, ali su tek kasnija izdanja donela prepoznatljivost autoru. Oženio se 1905. godine Katarinom Kaćom Pringshajm, iz ugledne bankarske porodice, uprkos svojim homoerotskim dilemama. Man je napisao „Čarobni breg“ od 1913. do 1924. godine, koji se smatra jednim od njegovih najvažnijih dela.
U tridesetim godinama, Man se preselio u SAD, gde je postao univerzitetski profesor. Njegova dela, kao što su „Lota u Vajmaru“ i „Doktor Faust“, bavila su se temama moralnih i psiholoških lomova u Evropi. U 1936. godini, upozorio je na rastuće zlo u Evropi kroz esej „Achtung, Europa!“. Tokom Drugog svetskog rata, Man je vodio radijski program za nemačke slušaoce, što je izazvalo kritike među sunarodnicima.
Tomas Man je umro u Švajcarskoj 1955. godine, ostavljajući iza sebe bogato književno nasleđe i dubok uticaj na literaturu i društvo. Njegova dela ostaju relevantna i danas, kao svedočanstvo o kompleksnosti ljudske prirode i moralnim dilemama kroz koje je prolazio svet u 20. veku.
