Kraj konstituisanja kosovskog parlamenta, i pored izbora predsednika, i dalje nije na vidiku. Sednica je ponovo prekinuta i biće nastavljena u subotu. Novi problem je nedostatak političke volje velikih albanskih stranaka, posebno Pokreta Samoopredeljenje, da za potpredsednika najvišeg zakonodavnog tela izaberu poslanika Srpske liste, koja ima devet poslanika i kojoj to pravo pripada prema Ahtisarijevom planu i Ustavu „Kosova“.
Iako je poslovnik o radu i odluka Ustavnog suda od 18. avgusta jasno definisala procedure, novoizabrani predsednik kosovske skupštine, Dimal Baša, nastavlja da predlaže imena srpskih poslanika za predsednika parlamenta putem žreba. Ovaj postupak izaziva sumnju i optužbe o nepoštovanju zakona i prava srpskog naroda.
Igor Simić iz Srpske liste istakao je da se pokušava postaviti Nenad Rašić na mesto potpredsednika, iako je to mesto prema pravilima trebalo da pripada drugom kandidatu. On je naglasio da je Rašić postavljen u parlament bez podrške Srba, uz glasove albanskog naroda, što je izazvalo dodatne tenzije. Simić je naglasio da potpredsednik koji se kandiduje za mesto koje pripada srpskom narodu mora imati podršku većine srpskih poslanika, a to je u ovom slučaju Slavko Simić.
Na sednici koja je prekinuta, nijedan poslanik Srpske liste nije dobio potrebnih 61 glas, kao ni Nenad Rašić, čija stranka ima samo jedan poslanički mandat. Ova situacija je rezultirala crvenim svetlom za predsednika parlamenta da pozove poslanike na glasanje za Rašića, što je dodatno usložilo situaciju.
Srpska lista nije učestvovala u glasanju, kao ni deo opozicionih poslanika iz najvećih albanskih partija, svesni da se na dnevnom redu nalazi kršenje ustava i zakona. Ramuš Haradinaj je izjavio da je došlo do kršenja procedure u načinu glasanja za kandidate za Predsedništvo Skupštine iz nevećinskih zajednica, što je neustavno prema ranijim odlukama Ustavnog suda.
Simić je dodao da se sada krše prava srpskog naroda, naglašavajući da će Srpska lista podneti žalbu Ustavnom sudu zbog samovolje Pokreta Samoopredeljenje. Ova situacija dodatno ukazuje na duboke političke podele u Kosovu, gde se prava manjinskih zajednica često ignorišu.
Politička scena na Kosovu je izuzetno složena, a odnosi između albanskih i srpskih političkih aktera ostaju napeti. Ovaj trenutni sukob oko izbora potpredsednika parlamenta samo je jedan od mnogih izazova s kojima se suočava kosovska vlast. Pitanja koja se tiču prava manjinskih zajednica, posebno Srba, ostaju ključna tačka sukoba između različitih političkih stranaka.
U ovom trenutku, jasna je potreba za dijalogom i kompromisom kako bi se izbegle dalje tenzije i konfliktne situacije. Očekuje se da će nastavak sednice u subotu doneti nova rešenja ili dodatno pogoršati situaciju, zavisno od pristupa svih strana u ovom procesu.
Kosovo će morati da se suoči sa ovim izazovima kako bi izgradilo stabilno i inkluzivno društvo, gde će prava svih zajednica biti poštovana. U suprotnom, ovakvi sukobi i nesuglasice mogli bi dodatno produbiti postojeće podele i otežati put ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
