Mnogi su sumnjali u popularnog „Guzu“, poznatog kao Boban Janković, zbog njegove građe i viška kilograma, smatrajući da neće moći da ostvari zavidnu karijeru u košarci. Ipak, on je sve razuverio i postao jedan od najboljih igrača Crvene zvezde. Ušao je u prvi tim sa samo 16 godina i tokom naredne decenije postao ključni igrač tima sa Malog Kalemegdana. Tokom svog putovanja, proveo je sezonu u Vojvodini, a zatim se vratio u Crvenu zvezdu, gde je postao MVP prvenstva, igrajući protiv igrača koji su osvojili titulu evropskog šampiona 1992. godine.
Boban Janković bio je poznat po svojoj sjajnoj tehnici i šutu za tri poena, često je postizao poene sa udaljenosti od 8 do 9 metara, što je u to vreme bilo neobično za evropsku košarku. Nakon uspešnog perioda u jugoslovenskoj košarci, preselio se u Grčku i pridružio se timu Panionios. Nažalost, tokom jedne utakmice, doživeo je tragičan incident koji mu je promenio život.
U trenutku kada je Panionios igrao četvrti meč polufinala grčkog prvenstva protiv Panatinaikosa, Janković je bio ključni igrač, postigavši 17 poena. Međutim, u vrlo napetom meču, dosuđen mu je ofanzivni prekršaj, što je izazvalo njegovu impulsivnu reakciju. U trenutku frustracije, „Guza“ se zaleteo ka betonskoj konstrukciji koša i udario glavom. Iako je pokušao da se vrati u igru, ubrzo je pao na parket, krvav i u velikim bolovima, a lekarski tim je odmah pritekao u pomoć.
Njegovo stanje je bilo kritično, a čak 5.000 navijača Panioniosa čekalo je ispred bolnice na vesti o njegovom zdravstvenom stanju. Lekari su uspeli da mu spasu život, ali su mu zbog preloma dva vratna pršljena dijagnostikovali invaliditet i ostatak života je proveo u invalidskim kolicima. Ovaj incident je izazvao promene u pravilima košarke, a FIBA je odlučila da poboljša zaštitu na konstrukcijama koševa kako bi se sprečili slični incidenti.
Boban je često govorio o kobnom trenutku u svojoj karijeri. Kada mu je sudija pokazao petu ličnu, bio je u šoku, ali je, umesto da reaguje nasilno, odlučio da se okrene i ne napravi dodatne probleme. Nažalost, njegov povratak na teren završio je tragično. U trenutku kada je pao, nije mogao da govori i počeo je da se guši. Njegov saigrač, videvši njegovu situaciju, uspeo je da mu pomogne, ali je povreda bila previše ozbiljna.
Boban Janković je preminuo 28. juna 2006. godine, nakon dugogodišnje borbe sa teškim zdravstvenim problemima. Ironično, to je bio dan kada je njegov sin Vladimir odigrao izvanrednu utakmicu za juniorski tim Panioniosa. Boban je tog dana putovao na odmor, ali mu je iznenada pozlilo, a srce mu je prestalo da kuca pre nego što je stigao do obližnje bolnice.
U njegovu čast, Panionios je povukao iz upotrebe dres sa brojem osam, koji je Janković nosio tokom svoje karijere. Tokom svog vremena u Crvenoj zvezdi, odigrao je 326 mečeva i postigao 3.481 poen, ostavljajući značajan trag u svetu košarke. Njegova priča je podsećanje na to koliko je sport može biti nepredvidiv i koliko je važno poštovati bezbednost igrača na terenu.
Njegov tragičan incident i borba za život ostavili su snažan uticaj na košarkašku zajednicu, a sećanje na Bobana Jankovića i dalje živi među navijačima i ljubiteljima sporta. Priča o njemu služi kao podsticaj za promene u pravilima i zaštiti igrača, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
