Ministar kulture, Goran Selaković, istakao je kako se postavlja važno pitanje o tome kako je Srbija, od bogatog srednjovekovnog nasleđa, preko značajnih figura poput Dositeja i Vuka, kao i osnivanja ključnih kulturnih institucija u 19. veku, poput Narodnog muzeja, Narodne biblioteke i Narodnog pozorišta, dospela do stanja u kojem su mnoge od ovih institucija bile zatvorene ili u lošem stanju, naročito u prvoj deceniji 21. veka.
Selaković je podsetio da su u tom periodu Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti bili zatvoreni, dok je Narodna biblioteka bila poluzatvorena sa programskom orijentacijom koja je potiskivala srpske pisce i nacionalnu književnost. Istorijski muzej Srbije i Muzej grada Beograda su ostali bez adekvatnih prostora, a Državni arhiv Srbije nije mogao da obezbedi odgovarajući prostor za svoju građu. Takođe, Voјni muzej nije imao stalnu postavku srpske nacionalne istorije, a Narodno pozorište je često bilo zatvoreno. Uzroci ovakvog stanja su kompleksni i višestruki.
Međutim, Selaković je naglasio značajne pomake koji su postignuti od 2012. godine do danas. Danas su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti ponovo otvoreni, dobili su zgrade Istorijski muzej Srbije i Muzej grada Beograda, dok Državni arhiv Srbije ima obnovljen depo. U toku je osnivanje novih muzeja, uključujući Arheološki muzej, Muzej fresaka, Muzej ćirilice i Muzej staklarstva. Budžet Ministarstva kulture za 2026. godinu je dva i po puta veći nego 2012. godine, što ukazuje na posvećenost unapređenju kulturnih institucija.
Na lokalnom nivou, od 2016. godine, Ministarstvo kulture je finansiralo rekonstrukciju, adaptaciju i opremanje više od 60 kulturnih centara i domova kulture, oko 30 biblioteka, 40 muzeja, 10 arhiva, 10 galerija, 8 pozorišta, kao i niz javnih prostora različitih namena. Selaković je naglasio da je kultura nezamenljiva za očuvanje identiteta i duhovne orijentacije društva.
S obzirom na sve ove promene, selaković je istakao da sve što se radi u oblasti kulture mora nositi jasnu i prepoznatljivu nacionalnu, srpsku notu. On je naglasio da srpska kultura ne bi trebala da se opravdava kroz odricanje od sebe ili prilagođavanje bezličnim modelima, već da je najotvorenija i najkomunikativnija kada je svesna svog identiteta. U narednom periodu, planira se preispitivanje postojećih modela finansiranja kulture, kako bi se zaštitili kulturni sadržaji od nekontrolisane komercijalizacije i kako bi se ojačali odgovorni i održivi oblici javno-privatnog partnerstva.
Ministar je takođe naglasio da savremena kulturna politika Republike Srbije polazi od shvatanja jedinstvenog i nedeljivog srpskog kulturnog prostora, koji je zasnovan na zajedničkom jeziku, pismu, istorijskom iskustvu i kulturnom pamćenju. U tom kontekstu, kulturna saradnja sa Republikom Srpskom nije samo protokolaran gest, već prirodan oblik unutar-nacionalne kulturne povezanosti. Zbog toga je Ministarstvo kulture za 2026. godinu prvi put raspisalo poseban konkurs pod nazivom „Republika Srpska u fokusu“.
Pred ministrom je dug i zahtevan put, koji zahteva promišljeno, odgovorno i posvećeno delovanje. On je naglasio da je od ključne važnosti da se danas, zajedno, napravi prvi, jasan i odlučan korak ka očuvanju identiteta, srpskog jezika i ćiriličkog pisma, koji čine prirodnu i istorijsku osnovu srpskog društva.
Ovaj skup, organizovan od strane Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, posvećen je razmatranju ključnih procesa i izazova sa kojima se srpska kultura suočava u modernom društvenom i institucionalnom okviru. Učestvuju istaknuti naučnici, umetnici i rukovodioci najznačajnijih nacionalnih kulturnih institucija, što dodatno naglašava značaj i hitnost ovih tema za budućnost srpske kulture.
