Том приликом, министар је изјавио да Република Србија већ дуги низ година улаже значајна средства у обнову манастирског комплекса Манасија. Пројекат обнове Манасије је од прошле године добио статус пројекта од националног значаја, што указује на његову важност за српску културну баштину. Манасија, као задужбина Светог деспота Стефана Лазаревића, представља непроцењиво духовно и културно благо Србије.
Министар је подсетио на то да је у 2022. години у обнову Манасије уложено 87 милиона динара, што је четири пута више од највећег годишњег износа издвајаног претходних година, који је износио до 20 милиона динара. Овогодишњи буџет Републике Србије предвиђа 484 милиона динара за реконструкцију и презентацију манастирског комплекса, а с обзиром на то да је реч о трогодишњем националном пројекту, очекује се да ће следеће године та средства бити још већа.
Министар Селаковић је нагласио важност обележавања шест векова од упокојења Светог деспота Стефана Лазаревића 2027. године, што је један од разлога за укључивање Манасије у национални пројекат обнове. Циљ овог пројекта је да, по окончању радова, буде припремљен досије за упис Манасије на Листу светске баштине УНЕСКО-а, као првог представника моравског стила српске средњовековне архитектуре.
У контексту предстојећег ЕКСПО 2027, министар је изразио уверење да ће велики број посетилаца који дођу у Србију имати прилику да се упозна са значајним споменицима српске културе и духовности, а Манасија ће заузимати посебно место међу њима. Овај догађај ће бити важна прилика за промоцију српског културног наслеђа и историје.
На обележавању славе, Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ пожаревачки и Митрополит браничевски Игнатије, уз саслужење других архијереја. Овом значајном догађају присуствовали су представници Владе Републике Србије, Војске Србије, локалне самоуправе, као и бројни верници, што показује колико је Манасија важна за српски народ.
Манасија, као манастир, није само место верског обожавања, већ и важан део историје Србије. Њена архитектура и уметност представљају спој духовности и историје, а обновом овог комплекса чува се и преноси културно наслеђе на будуће генерације. Уз значајна улагања у обнову, Манасија добија нови живот, а истовремено се чува и њено историјско наслеђе.
Пројекат обнове Манасије је још један пример како Србија озбиљно схвата своје културно наслеђе и улогу коју оно игра у идентитету народа. Улагања у културно наслеђе нису само инвестиција у физичке структуре, већ и у непрекидно памћење и свест о важности историје, традиције и духовности. Све ово доприноси већем уважавању и познавању српске културе, не само унутар граница Србије, већ и у међународном контексту.
Уз све ове напоре, Манасија има потенцијал да постане један од најзначајнијих културних и туристичких центара у Србији. Њена обнова ће привући туристе и истраживаче, а самим тим допринети и економији региона. Чување и обнова овог манастира представљају не само задатак за државу, већ и за све грађане Србије, који су у обавези да чувају своје корене и историју.
